Шта током лета можемо да очекујемо у сукобу у Украјини?

12:40 06.06.2023.

У блиској будућности, тврди руски војни аналитичар, ниједна страна неће остварити одлучујућу победу. Вероватно ће само покушавати да обезбеде повољније позиције за будуће борбе

Након деветомесечне битке за Бахмут (Артјомовск), који је најзад у рукама Москве, непријатељства између Русије и Украјине улазе у нову фазу, пише војни аналитичар Владислав Угољни, у коментару за РТ интернешенел.

Тренутно фронт пролази кроз период релативног затишја, које сигурно неће трајати дуго, јер ће обе стране настојати да максимално искористе повољне летње услове. Упркос губицима у Артјомовску, и Москва и Кијев желе да задобију одлучујућу победу и тако избегну продужење конфликта.

Због супериорног оперативног капацитета руског војно-индустријског комплекса са садашњим нивоом производње, у поређењу са оним у НАТО-у, продужени сукоб ипак може донети неке користи за Русију.

На пример, 2022. године Сједињене Државе су месечно производиле само 14.000 граната калибра 155 милиметара. Чак и уз планирано повећање производње, будући да САД до 2028. године месечно планирају да повећају производњу на 85.000 комада, то ни изблиза није довољно за снабдевање украјинске војске, а још мање за америчке потребе.

Шта продужење сукоба доноси Русији

Русија се и даље ослања на своју супериорну ватрену моћ. Упркос несташици муниције, која је на јесен 2022. погодила јединице Народне милиције Луганске и Доњецке Народне Републике, од маја 2023. Русија производи довољно муниције да подмири сопствене потребе.

Због политичких разлога, руска војска је осетљивија на људске губитке. Председника Русије Владимира Путина наредне године очекују избори, због чега он оклева да уведе земљу у пуни ратни режим. С друге стране, Украјина, која је већ у ванредном стању, још има велики број војно способних мушкараца и ограничава је једино способност да их наоружа и обучи.

Ови фактори чине продужени рат непожељним за обе стране. У наредних неколико година, чак ни „западни савезници Украјине“ неће моћи да на тренутном нивоу наставе да опскрбљују Украјину, и то због „природног замора“, изборних циклуса и економских фактора.

Москва настоји да избегне други талас мобилизације. Као резултат тога, обе стране полажу озбиљне наде у акције овог лета.

Успешна оперативна стратегија за Русију била би да спроведе операцију сличну бици за Артјомовск, приморавајући Оружане снаге Украјине (АФУ) да се боре на ограниченом подручју, на коме би Москва могла да концентрише значајну артиљеријску моћ. Ова тактика би омогућила неутралисање предности у људству АФУ и убрзала даље слабљење њених снага, што би значајно ограничило њен офанзивни потенцијал.

Снага Украјине је у коришћењу маневарских група за извођење удара дуж целе линије фронта како би АФУ исцрпле руске резерве, пронашле слабе тачке у одбрани и покушале пробој. Ако буду успешне, такве акције би, због ризика од опкољавања, могле да приморају руске трупе да се повуку са стратешки важних територија, као што се то већ догодило у септембру 2022, током борби у харковској области.

Други важан фактор је борба за премоћ у ваздуху. Прошле зиме, руско ваздухопловство успело је да нанесе значајне штете украјинској противваздушној одбрани, приморавајући НАТО да обезбеди Кијеву напредне западне системе.

Међутим, руска војска је до сада уништила два америчка ракетна система „патриот“. Захваљујући нападима на противваздушне системе, руско ваздухопловство је ослабило способност Украјине да покрене офанзиву. Погођена је и војна и транспортна инфраструктура Кијева.

Руско ваздухопловство је спречило ангажовање бригада АФУ у офанзиви и ослабило одбрану Кијева, нападајући позадину украјинских снага, од Славјанска све до Держинска.

Погрешна стратегија Украјине

За Русију, која је задржала своје офанзивне способности, летња кампања ће вероватно личити на серију локалних војних операција. АФУ ће, углавном, само бранити своје положаје. Уместо да уводе нове јединице у борбу, АФУ ће сачекати исцрпљивање руских трупа како би извршиле контранапад.

Након повлачења Оружаних снага Русије из области Черњигова, Сумија и Харкова, ове територије су углавном изложене артиљеријској ватри и деловању диверзантско-извиђачких група (СРГ).

Ниједна страна нема снаге да формира велике јуришне групе и покрене директну офанзиву. Ове битке су могле и да потпуно престану, али Украјинци су желели да Русији задају политички и информативни ударац, изводећи ограничене ударе на регионе Брјанска, Курска и Белгорода, како би створили слику неуспеха руских трупа и успеха Украјине.

Стратегија Украјине је да ослаби руске резерве. Међутим, ова стратегија је погрешна, јер Русија може да користи регруте и редовну војску да одбрани своје међународно признате границе.

На пример, руски регрути су учествовали у одбијању недавног украјинског напада, који је изведен под маском руских колаборациониста (у стварности, то је гомила екстремних неонациста, који су наишли на топлу добродошлицу у Кијеву, где се толерише њихова идеологија).

Упркос жељи Украјине да примора Русију да концентрише снаге у овом правцу, на штету региона Донбаса и Запорожја, „стара“ државна граница ће вероватно остати мање значајно подручје борбе.

Шта ће се дешавати на Сватовском фронту

За Русију би било пожељно позиционирање линије фронта дуж границе река Аскол и Северски Доњец. Одбрана овог подручја захтевала би мање снаге, јер реке делују као природне баријере. Штавише, тако би се обезбедио важан обилазни пут Валујки-Сватово-Северодоњецк.

Тренутно се у овој области борбе воде североисточно од Купјанска, где је у последња четири месеца руска војска преузела контролу над неколико села у близини националног парка Кременске шуме. У марту ове године, АФУ је одавде преместила неколико јединица у Артјомовск, чиме је значајно смањила свој одбрамбени потенцијал.

Једини разлог због кога Русија не покушава да напредује даље ка Асколу може бити њена неспремност да доведе у опасност мали број својих јуришних јединица стационираних у овој области.

Након што су битке за Артјомовск завршене победом Русије, у овој области се развила посве нова ситуација. Најпре, украјинске трупе су позициониране у близини западне границе града и ослањају се на утврђења дуж линије Краснаје-Минковка, што онемогућава стабилизацију фронта дуж канала Северски Доњец-Донбас.

Као што је средином маја показао украјински контранапад на ПМЦ Вагнер, ова локација се може користити као озбиљна претња руским трупама у Артјомовску. Штавише, руска војска треба да заузме Северск како би побољшала позиције својих трупа.

Офанзивни потенцијал руских трупа овде је тренутно ограничен, јер је јединицама ПМЦ Вагнер, које су се бориле у Артјомовску, потребан период за предах и обнављање пуне борбене способности. Офанзива у овој области може се наставити или након што се борци Вагнер групе опораве, или након пребацивања других јуришних група.

Присуство значајнијег броја припадника АФУ, који су преживели битку за Артјомовск, говори у прилог томе да ће офанзива бити настављена. Ако Кијев буде у стању да стабилизује овај фронт, АФУ би могао да пребаци снаге у друге области.

Ситуација у Доњецкој области

Битке за Авдејевку и Марјинку трају од самог почетка сукоба. Украјинска одбрана се овде ослања на урбану инфраструктуру, захваљујући чему су АФУ успеле да обезбеде фронт и увуку јединице Доњецког корпуса у исцрпљујући позициони рат.

До средине 2023, руске трупе су постигле напредак у тој области. Преузимајући потпуну контролу над вишеспратницама у Марјинки, успеле су да потисну непријатеља на око 10 километара северно од Авдејевке и да угрозе неколико путева који воде у град.

Недостатак муниције и ниска ефикасност авијације објашњава проблеме руских снага на овом правцу. Међутим, недавно су ове јединице добиле веће количине муниције, а руско ваздухопловство навођене модуле за авио-бомбе.

Удаљавање фронта од Доњецка, тог важног политичког и логистичког центра, један је од главних циљева руске војске. Ово би смањило ударе на овај важан град и обезбедило позадинске положаје.

Руски напади на Угљедар

Након што је пропао трећи напад на Угљедар због украјинских минских поља и несинхронизованог деловања руских јединица, Москва је променила тактику и одлучила да уништи неколико блокова вишеспратница које су АФУ користиле као ватрене и осматрачке тачке.

Угледар је стратешки важан због своје надморске висине. Одбрана Украјине југозападно од Доњецка ослања се на Угљедар. Његово заузимање омогућило би руским трупама да покрену офанзиву ка аутопуту Запорожје-Доњецк и помогну у операцијама у Доњецку и Мелитопољу.

Четврти јуриш на Угљедар треба очекивати након што украјинске трупе у овој области буду потиснуте руском авијацијом и артиљеријом.

Мелитопољ кључан за одбрану Крима

Мелитопољ се обично посматра као приоритетни правац за украјинску офанзиву. Пробој фронта код Такмака, праћен напредовањем до Азовског мора, био би погубан за Русију. Изолација Крима од остатка земље учинила би полуострво рањивом метом.

Током протекле јесени и зиме, руске оружане снаге су ојачале присуство у овој област, стварајући ешалонске формације са неколико градова-тврђава. Ово компликује сваки украјински продор.

Штавише, чак и када би АФУ концентрисале довољно снага и успеле да се пробију, суочиле би се са бочним нападима резервних руских јединица, као и са ваздушним ударима.

Ипак, претња Мелитопољу није у потпуности неутралисана. Русија је и даље приморана да држи снаге у овој области како би могла брзо да одговори на офанзиву АФУ. Међутим, Украјина је пропустила прилику да на овом подручју потпуно порази непријатеља.

Мало је вероватно да ће на овом правцу АФУ покренути ризичну офанзиву пуног обима. Уместо тога, она ће покушавати да додатно ослаби руске снаге у тој области, користећи демонстративне нападе и локалне борбе како би заузеле „сиву зону“.

Фронт у Херсонској области

Тренутно нема активних борби на овом делу фронта. Обе стране прибегавају повременој артиљеријској ватри и шаљу извиђачке групе преко реке. Ниједна страна нема довољно ресурса за извођење велике десантне операције и снабдевање својих трупа на освојеној територији.

Штавише, чак и када би Украјина, са својом стратегијом изолованих локалних напада, покренула такву операцију, Русија је овде у предности.

Шта нам показују ова разматрања? Ниједна страна неће моћи да игнорише широке могућности које им пружа повољно летње време.

У блиској будућности можемо очекивати озбиљнију активност на затегнутим тачкама некадашњих битака. Међутим, ниједна страна неће остварити одлучујућу победу овог лета.

Вероватно ће само обезбедити повољније позиције за будуће борбе, закључује Угољни. Одлучујући крај конфликта за сада се не назире.