Прочитај ми чланак

Шта су Зеленском заиста „шапнули” у Вашингтону

0

Украјинском председнику је речено да је дошло време за преговоре, што не значи да ће мир наступити убрзо, нити да ће бити допуштено да на крају то изгледа као Путинова победа

Циљ САД и Украјине је исти – да се ослаби Русија – али то не значи да ка том циљу иду истим кораком. Симболика се могла видети и приликом посете Володимира Зеленског Белој кући и Представничком дому.

Иако је Такер Карлсон с Фокс њуза, пословично несклон демократама и начину на који воде политику, сада рекао да је ова посета прешла све границе јер је украјински председник изузетно понизио Америку. И то не зато што га је Ненси Пелоси пољубила у руку кад јој је предавао украјинску заставу из Бахмута, него зато што је дошао обучен као менаџер неког украјинског стриптиз-бара и тражио још милијарди долара америчких пореских обвезника док је земља у кризи.

Притом је, како пише „Вашингтон пост”, наставио да гура администрацију у још дубљи рат, иако је јасно да је Стејт департмент забринут да не оде предалеко. Не само да је све више доказа да су Американци на обе стране уморни од овог сукоба, него је и сам Џозеф Бајден рекао да оружје дугог домета неће испоручити како Украјинци не би гађали дубину руске територије, изазвали ескалацију рата и увукли САД у директан сукоб с Русијом.

Суштина резултата посете Зеленског Вашингтону лежи у томе да америчка подршка рату не може да се настави унедоглед ако се не предузму опипљиви кораци за окончање сукоба дипломатским путем. Украјинцима иде боље него што се очекивало, коментарише „Политико”, па је став јавности да Кијев треба да одреди услове преговора с Москвом. Али све то предуго траје, Украјини никад није доста новца и оружја, а Европа све више оклева да буде солидаран вашингтонски партнер у снабдевању Украјине.

„Идеја да ћемо Украјини дати оружје које се суштински разликује од претходно испорученог могла би да доведе до распада НАТО-а и ЕУ у будућности”, закључио је Бајден ублажавајући овај став даљом подршком Кијеву испорукама које су јој потребне да се „брани и напредује на бојном пољу”.

Емануел Макрон непрекидно инсистира на преговорима с Русијом и давању безбедносних гаранција. Сад је поновио своју стару тезу, због које га оптужују да је склон Русији, да Европа мора мање да се ослања на САД и да у оквиру НАТО-а развија сопствени одбрамбени потенцијал.

Почетком децембра је заправо поновио оно што месецима говори Владимир Путин – да је „једна од најважнијих ствари које морамо да узмемо у обзир страх да ће НАТО доћи право на његова врата”. Макрон, притом, подржава „апсолутну одбрану” Украјине, али сматра да ће „украјинско бојно поље за победу” морати да буде уграђено у текст споразума који ће формирати нови поредак који обезбеђује политичку стабилност и безбедност.

Да, тачно је да би Конгрес Украјини можда могао да одобри нових 45 милијарди долара за идућу годину, али због тога Зеленски није морао да путује у Вашингтон. Утицај на републиканце ионако не може да оствари. У знатном делу анализа посете Зеленског Вашингтону наводи се да је украјинском председнику предочено да је дошло време да се направи оквир за окончање рата.

То не значи да ће се то догодити сутра, нити за који месец, али подразумева да максималистичка теза Кијева о повратку на границе из 1991. године – није реална. САД са својим оданим источноевропским партнерима држе све полуге војног и финансијског утицаја на Украјину, још их нису користиле, али сматрају да би рат требало сузбити у догледној будућности и то, наравно, не тако да изгледа као Путинова победа.

Добро обавештени извори тврде да већ неколико недеља високи амерички званичници разговарају с европским и украјинским колегама о томе како би могао да изгледа могући прекид рата. На основу доступних извештаја о сусретима на високом нивоу, јасно је да је и руска страна укључена у те разговоре.

Али, на жалост свих становника Украјине, преговори увек иду споро и пипаво и одвијаће се паралелно с тешким зимским условима на фронту. На крају, узеће се у обзир и резултати постигнути до тада на ратишту. Ако Руси успеју да спрече нову украјинску офанзиву и стабилизују фронт, како сада изгледа, или уколико успеју да заузму још нових територија – онда ће се број присталица окончања рата договором дуж линија фронта на Западу повећавати.

Према писању „Вашингтон поста”, постоје три различита модела како би могао да изгледа договорени крај рата. Први је јавно изнет предлог Зеленског који подразумева повлачење Русије са целе територије Украјине коју тренутно држи. Други је повлачење на границе из 2014. године (Руси држе Донбас и Крим), а трећи би значио повлачење Руске Федерације из Донбаса, али не и с Крима.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен је већ јуче ујутру разговарао о мировном предлогу Кијева са својим колегама из Г7, назвавши предлог Зеленског „добрим почетком”. Он није рекао које би границе Украјина прихватила и није директно одговорио на питање да ли планови Украјине укључују враћање граница из 1991. године. Блинкен је нагласио да је Зеленски у Вашингтону рекао да су тренутно фокусирани на враћање својих источних и јужних територија, али, како је рекао амерички државни секретар, то ни на који начин не одређује где ће ићи и где ће се зауставити.

Зеленски одбацује последње две поменуте опције, а Путина Устав обавезује да брани све четири новоприпојене области: Луганску, Доњецку, Запорошку и Херсонску. Једначина је толико компликована да ће њено решавање сигурно трајати током целе зиме и укључиваће и договор САД (па и ЕУ) и Русије о безбедносним гаранцијама.