Прочитај ми чланакГаранцијама Кијева да неће користити хуманитарни коридор за извоз жита преко Црног мора и украјинске луке за вођење рата против Русије не може се веровати, јер Украјина ни раније није поштовала договоре.
С друге стране, у терористичком нападу украјинских снага на ратне бродове руске Црноморске флоте у Севастопољу и цивилне бродове који су учествовали у обезбеђивању „житног коридора“, уочен је и „западни траг“ – британски и амерички.
Добијањем писмених гаранција од Кијева Русија наставља учешће у реализацији споразума Црноморска иницијатива, након што га је претходно суспендовала због терористичког напада који су крајем октобра извеле украјинске снаге на цивилне и ратне бродове руске Црноморске флоте у кримском лучком граду Севастопољу.
„Много пута смо, током сукоба, видели да се Кијеву увек даје шанса да одржи своја обећања, али пракса показује да Кијев заборавља та обећања већ следећег дана након што се мастило на потписаном документу осуши. Мислим да ће Русија сада наставити учешће у житном споразуму, пошто је Руској Федерацији, пре свега, потребно да се деблокира извоз руског жита и минералних ђубрива. Међутим, ако Кијев или – боље речено – када Кијев поново прекрши своје обавезе из овог споразума, онда ће тај споразум бити дефинитивно угашен“, оцењује за Спутњик руски експерт Алексеј Анпилогов.
Иницијатива за жито омогућила је да око девет милиона тона житарица и више од 390 бродова безбедно напусти украјинске луке. Проблем са овим споразумом, који су 22. јула у Истанбулу потписали представници Русије, Турске, Украјине и УН, био је и тај што Запад и Украјина раније нису испуњавали одредбе овог споразума.
Meђутим, проблем је што део договора који се односи на укидање ограничења на извоз руских пољопривредних производа и ђубрива на светска тржишта није поштован, а још већи проблем је и што храна из украјинских лука углавном није стизала у руке оних којима је била намењена. Уместо у „гладне“ афричке земље, највећи део испорука отишао је у богате државе Европске уније, Велику Британију, Израел и друге, док су најсиромашније земље добиле тек 3-4 одсто тих количина.
Осим тога што украјинска страна користи црноморски хуманитарни коридор за војне саботаже и у војне циљеве, постоји и проблем што се бродови који плове тим хуманиратним коридором користе и за покушаје шверца, што је утврђено за више од 70 бродова.
Такође, постоји опасност и да ти бродови превозе оружје за украјинску војску. Проблем је што је контролу бродова који у Одесу улазе наводно празни, а затим се враћају пуни житарица, тешко темељно спровести.
Амерички и британски траг у терористичком нападу на Севастопољ
Русија је раније суспендовала „али не и окончала“ своје учешће у споразуму након терористичког напада на руске бродове у кримском лучком граду Севастопољу, у коме је коришћено јато дронова, како подводних, тако и ваздушних. Напад је успешно одбијен, али ти подводни дронови, дуги шест метара, носе око 500 тона експлозива, што значи да после удара једног таквог дрона у брод не би остало ништа ни од жита ни од брода.
Руски председник Владимир Путин је раније саопштио да је поновно приступање Русије споразуму о житу могуће након истраге о нападу на Севастопољу и безбедносних гаранција Украјине, док Москва истиче да постоје докази који указују на „западни траг“ у организовању и спровођењу тог терористичког напада.
„О учешћу западних земаља можемо судити на основу чињеница представљених у документима или из неких објективних контролних података. Конкретно, траг о учешћу САД је лако уочити, с обзиром на чињеницу да је у време напада на Севастопољски залив и Средоземно море у басену Црног мора, амерички извиђачки дрон ‘Глобал хок’ био распоређен у непосредној близини руске границе. Ово је веома моћан апарат… Он је патролирао дуж територијалних вода Руске Федерације, у близини Крима, што је индиректан знак да су САД давале прикупљене обавештајне податке украјинској страни у циљу кординисаног напада подводних и ваздушних дронова на Севастопољски залив“, каже Анпилогов.
„Британски траг“ је такође лако уочљив по програмима које је Велика Британија спроводила на територији Украјине, нагласио је експерт. Реч је о обуци снага за специјалне операције, укључујући поморске снаге за специјалне операције и подморничаре.
Тако су у планирању терористичког напада учествовали британски стручњаци из базе Очаков, из Николајевске области, а Британија је Кијеву испоручила и дронове, додао је експерт.
„Велика Британија није крила да је Лондон још крајем септембра испоручио Украјини подводне дронове, под званичним образложењем за деминирање обале. Али, генерално, то је била потпуна лаж… Дакле, најмање две стране – Велика Британија и САД – учествовале су у овој операцији“, каже експерт.
Руско Министарство одбране је пронашло и извукло на површину олупине подводних беспилотних апарата које је кијевски режим користио за напад на Севастопољ, под руководством представника Велике Британије, и утврдило да су дронови били опремљени навигационим модулима канадске производње.
На основу резултата анализе информација прочитаних из меморије навигационог пријемника, утврђено је да је лансирање беспилотних апарата извршено са обале у близини града Одесе.
Беспилотне летелице кретале су се дуж безбедносне зоне „житног коридора“, након чега су промениле руту у правцу руске бродске базе у Севастопољу. Координате кретања једног од уређаја указују на полазну тачку у морском подручју безбедносне зоне „житног коридора“ у Црном мору. Један од дронова који су напали Севастопољ могао је да буде лансиран са цивилног брода који је превозио пољопривредне производе из лука Украјине, закључили су у Министарству одбране.
Запад и Кијев желе рат на територији Русије
Руски експерт Андреј Кортунов подсећа да Лондон и Вашингтон не признају своје учешће у овим операцијама. Према његовим речима, у току је хибридни рат, који укључује разне врсте саботажа и терористичких акција.
„Ово није једини случај. Можемо да говоримо о експлозијама гасовода ‘Северни ток 1’ и ‘Северни ток 2’. Било је и других терористичких напада, укључујући и оне који су почињени на територији Руске Федерације. Нажалост, то су закони овог ‘жанра’“, каже Кортунов.
Циљ ових акција је био да се борбена дејства из Украјине пребаце на територију Русије, каже Анпилогов.
„Логика ових акција је потпуно иста као и логика напада на Кримски мост, као и логика терористичких напада на струјне далеководе Курске нуклеарне електране и недавног инцидента са експлозијом хеликоптера у Псковској области. Томе можемо додати и политичка убиства, као што је убиство Дарије Дугине. Дакле, то су покушаји да се рат пренесе на територију Руске Федерације, који се спроводе терористичким методама, пошто се овде не ради о диверзијама…“, каже експерт.
Рок важења црноморског „прехрамбеног споразума“ истиче 19. новембра, али он може бити продужен само под условом да се потпуно испуне сви ранији договори.
Експерти истичу да без Русије договор о житу не може да функционише, пошто је Москва кључни играч који обезбеђује безбедност тог хуманитарног коридора.
У случају суспензије овог споразума или повлачења Москве из тог договора због непоштовања одредби од стране Кијева, Русија ће бити принуђена да предузме самосталне мере за контролисање бродова које буде пропустио заједнички координациони центар без сагласности руске стране и који плове ка украјинским лукама, додаје Анпилогов.
„Генерално, има право и да блокира украјинске луке, јер у том случају могу користити те бродове и луке за испоруку војног терета“, упозорава експерт.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 2, 2022
