(Факти)
Руски институт за стратешка истраживања – у оквирима свог пројекта ДЕКАДА Десет дана у свету – Русија у борби – позабавио се превирањима у Бугарској која не престају иако је већ други талас народног незадовољства „почистио“ прозападну владу Бојка Борисова.

У Србији се – упркос сродности многих процеса – мало зна о превирањима у суседној земљи. Зато Факти преносе садржај филма РИСИ о Бугарској:

Михаил Николајевич ШИРЈАЈЕВ, научни сарадник РИСИ: Почетак 2013. године живи је доказ опште кризе западне цивилизације. Кризе коју западни естаблишмент покушава да прикрије, замаскира и створи привид да је све у реду. Међутим, негативни процеси су толико дубоки да свеопшта катастрофа западног устројства света стално даје рецидиве који се не могу прећутати. Ево, у Бугарској се управо десила економска и социјална криза која је прерасла и у политичку.

Криза у Бугарској посебно је тешка и онеспокојавајућа и зато што се 2013. обележава 135 година откако је руска војска ослободила братски православни бугарски народа од турске владавине.

Русија је спасла Бугаре од османског јарма.

Руска војска се није борила само против Турака. Европљани су, а посебно Енглеска, пружали османским окупаторима озбиљну помоћ.

Двеста хиљада палих руских војника лежи у бугарској земљи.

Бугари чувају свету успомену на хероје-ослободиоце: на генерала Скобељева, генерала Столетова, генерала Гурка и чувену самарску заставу.

Русија је моја друга Отаџбина. Волим Русију. ОРТ је моја омиљена телевизија, РТВ такође. Гледам руску телевизију. Како да вам кажем: све моје жеље и информације усмерене су ка Русији. Волим руске песме, чак знам више руских него бугарских песама.

Мој однос према Русији се није променио већ 49 година. Русија је наш старији брат. Ја тако гледам на њу.

Односи између Русије и Бугарске су предивни. Желим све најбоље руском и совјетском народу. Дубоки наклон и честитке за све што сте урадили за нас и за будућност.

На жалост, прозападна бугарска елита увукла је братски бугарски народ у Европску Унију и НАТО. Томе је допринело и то што су „90-тих година на власти у Русији били либерални демократи који су практично одгурнули Бугаре од нас и овај православни народ фактички препустили Западу. А садашња криза иправо и јесте последица уласка Бугарске у Европску Унију.

„Премијер Бугарске Бојко Борисов распустио је владу након што су масовни протести противника раста цена струје довели до сукоба са полицијом. Добровољна оставка целе владе објављена је у тренуцима масовних акција протеста против двоструког повећања цена електричне енергије“

Прибалтичке државе, Румунија, Грчка, Бугарска – све те земље, али и неке велике еврпске државе – нашле су се у дубокој кризи због изопаченог економског модела кредитно-монетарног напумпавања. А и због фактичке деиндустријализације коју су тржишни фундаменталисти лукаво назвали „постиндустијским стањем“ такозваних развијених земаља света.

Садашње стање у државама Источне Европе са тврдом атируском позицијом – неке од њих су се препустиле руководству Брисела, а неке Вашингтона – веома је јадно.

Леонид Петрович РЕШЕТЊИКОВ, директор РИСИ: Бугарски народ протестује против катастрофалног смањења животног стандарда. Повод је поскупљење комуналних услуга, а посебно електричне енергије. Међутим, то је само кап која је прелила чашу. Све што се дешава у Бугарској је цена њеног уласка у Европску Унију. Њено руководство је веровало да ће Бугарска уласком у ЕУ постати једна од развијених земаља или да ће се бар приближити развијеним земљама Европске Уније. Међутим, гледамо шта се дешава у ЕУ и са већим и развијенијим земљама од Бугарске. И оне се такође налазе у кризи: свуда штрајкови, демонстрације, туче и пад стандарда. Стога може само да чуди што су бугарско руководство, бугарска елита и део бугарског становништва поверовали да ће ЕУ шлеповати Бугарску и извући је на неки виши ниво развоја.

Посебно је тешко гледати патње обичног православног народа с обзиром да Бугари стреме Русији. Само у Бугарској постоји Покрет русофила!

Сада, кад се прославља 135. година откако је Русија ослободила Бугарску, захвални Бугари подигли су четири нова споменика руским ослободиоцима.

У Бугарској је тим поводом боравила делегација Државне Думе. Бугари брижљиво чувају око 500 споменика подигнутих руској браћи. А сада су се наша браћа „усрећила“ у загрљају Европе.

Док су Руска Империја и Совјетски Савез били донатори својих савезника и пријатеља, Запад уопште нема намеру да се бави таквим хуманитарним радом. Шта више, наши европски и прекоокеански партнери – полазећи од политичких уверења – присиљавају своје штићенике у Источној Европи да одустају и од повољних и за себе животно важних пројеката.

Бугарска напушта заједнички грчко-бугарско-руски пројект трансбалканског нафтовода. Споразум о изградњи тог нафтовода потписале су Русија, Бугарска и Грчка 2007. године. Али, пошто је споразум већ потписан, за његово непоштовање Бугари ће можда морати да плате велике пенале (до милијарду долара), а још ће Бугарска руским и грчким учесницима пројекта морати да надокнади досадашње трошкове.

Актуелне бугарске прозападне власти такође су одлучиле да изађу из још једног руско-бугарског пројекта који је Софији обећавао велику корист, а што је најважније – и очување енергетске стабилности државе. У свему овоме су бугарске власти, које су у великој зависности од Вшингтона, игнорисале вољу братског бугарског народа који је на референдуму гласао за изградњу нуклеарне електране „Белене“.

 

Леонид Петрович РЕШЕТЊИКОВ, директор РИСИ: Многи споразуми са Русијом су у блокади, или се одуговлачи њихова реализација због великог притиска Сједињених Америчких Држава. Американци се у Бугарској понашају готово као газде, у сваком случају – умногме као газде. Због тога су се и пројекти везани за изградњу нуклеарне електране „Белене“ нашли у ћорсокаку. Бугарско руководство жели и схвата да треба градити нову нуклеарну електрану, али САД и њихови савезници – они који командују Европом, посебно малим европским земљама – на све могуће начине даве Софију да одустане од те идеје. Зато се Бугарска и нашли у најтежој ситуацији јер ће Русија, највероватније, поднети захтев за одштету па ће мораати да плати милијарду долара.

Због послушности власти у Софији, за коју је амерички амбасадор у Бугарској и Цар и Бог, држава се нашла пред опасношћу да плати две казне у износу од 2 милијарде долара. Али, Бугарска није у стању да их плати. Сада је потпуно јасно да амерички приступ управљању (Бугарском) може довести на власт проруске и антиамеричке снаге које ће сарађивати са Русијом.

Цела ова прича сведочи о слабости и дезорганизованости западног система. О томе да наши партнери имају велики број проблема који се одражавају и на њихове савезнике.

У данашњем свету постоје две тенденције које наши западни партнери желе да сакрију од светске јавности.

Прва тенденција је нагло војно-техничко јачање Русије, а друга је слабљење Запада.

„Резултати истраживања јавног мњења показују да 71 одсто Американаца свој државни систем управе сматра неефикасаним, а сваки пети је спреман да подржи сепаратисте у својој држави. Међу претендентима за отцепљење су: Њујорк, Аљаска, Хаваји и Флорида. Међутим, Тексас је главни бедем сепаратиста. Тамо сваки трећи сматра да та држава има право на отцепљење, док се 25 одсто залаже за хитно проглашење суверенитета“.

Михаил Николајевич ШИРЈАЈЕВ, научни сарадник РИСИ: Запад ништа мање проблеме нема ни у технолошкој области, мада европска и америчка елита покушавају да не дозволе цурење информација о томе. Примера ради, Американци имају проблем са производњом ракета, а тај проблем је директно повезан са падом квалитета инжењерског кадра због ниског образовног нивоа, који су додатно подрили болоњски систем и такозвани „толерантни процес наставе“. Зато је међу америчким научним кадровима све више миграната из Кине, Индије и Русије. Све ово је довело до губљења ракетних технологија и постало један од разлога одустајања од изградње Спејс шатла. Управо зато САД већ одавно не производе балистичке ракете, док космичке ракете, или елементе за њих, купују у Русији и Украјини. Ово је знак да су САД постале тешко зависне од наше ракетно-космичке индустрије.

„Јужмаш је 2010. победио на тендеру за производњу првог степена америчке ракете-носача Taurus II. Он ће производити први степен ракете и у њу уграђивати мотор НК-33 који се производи у Русији“.

А све прати даље јачање позиција Русије у свету. Упркос томе што, на жалост, нема никаквог озбиљног пропагирања ових достигнућа у нашим медијима, мада достигнућа постоје и то велика. Примера ради, Русија је у области сајбер-безбедности остварила велике успехе.

Добро је знано да је очување контроле над сајбер-простором један од главних задатака НАТО. Више није тајна ни да интернет у неким случајевима контролишу директно специјалне службе САД, а понекад то чине западне компаније које се налазе под контролом државних органа.

Русија је том монополу нанела најмоћнији ударац.

У Дубајију је одржана међународна конференција о електронским везама. Њен основни резултат било је прихватање нових Правила о међународној електронској вези. Усвајање тих нових правила је реална победа.

Статус кво није задовољаво већину земаља које су чекале да неко велики као што Русија иступи са разрађеним предлогом.

У Дубајију смо фактички успели да за собом да повучемо све земље које су биле мање или више заинтересоване за промене, али се нису усуђивале да саме иступе. Први пут смо видели како заједно са Русијом гласају земље Азијско-Пацифичког региона, Африке, Јужна и Централна Америка – све заједно и сложно.

Европа и Северна Америка остале су у мањини. Све земље су добиле нова овлашћења за блокирање приступа недозвољеним садржајима и њихово филтрање.

Сви су схватили да се та питања могу и морају решавати на националном нивоу. А да заједнички принципи треба да буду утврђивани на наднационалном нивоу – на нивоу Уједињених Нација. САД су уложиле велике напоре да се ови предлози или не појаве или да се појаве у искривљеном облику. То им није успело

Потпуно је очигледно да је Русија доласком на власт Путинове екипе повратила статус суперсиле. То су чекале многе мање земље које су се плашиле да било шта предузимају саме, бојећи се да тиме не изазову бес Вашингтона и НАТО. Међутим, оваква позиција Русије је постала могућа захваљујући достугнућима у високим технологијама у војно-одбрамбеној области. Русија је поново лидер у области ловачке и ударне авијације. Примери за ово су Су-35, МиГ-31БМ и Су-34.

Ми смо такође неспорни лидери у производњи ракета великог домета ваздух-ваздух. Русија је више од 10 година испред својих пратилаца у производњи војно-поморских, антибродских комплекса као што је „Калибар“ и „Оникс“. Наша крстарећа ракета Х-102 двоструко је супериорнија од познатог „Томахавка“ по далекометности, не заостајући за њим по прецизности.

Михаил Николајевич ШИРЈАЈЕВ, научни сарадник РИСИ: Треба да се ослободимо лажног комплекса да смо технички заостали. То једноставно није истина. Оно што ми у Русији производимо – то не могу да направе ни Јапан, ни Немачка, ни Француска, ни Велика Британија.

Русија је технолошки високоразвијена и напредна земља. Али, што се тиче бриге о свом народу – на том плану имамо шта да научимо од неких других земаља. На пример, од Јапана и Израела. Љубав према националној култури и очување религиозних традиција код њихових народа је највиши државни задатак.

Више од 60 одсто израелских родитеља своју децу шаљу у школе где се продубљено изучава национална религија, а преосталих 40 одсто деце похађа обичне школе у којима се обавезно изучава јудаизам.

Морамо бити свесни да је сваки народ обликован у оквирима своје религиозне традиције и да је утолико ближи свом сумраку – што се више од ње удаљава. За препород целих цивилизација, етноса и нација незаобилазни предуслов је њихов повратак историјској доминанти која је створила одређени народ.

У нашем случају – повратак избору Светог Кнеза Владимира.

Ознаке: Бугарска, економија, ЕУ, протести, стандард