Шест ратних бродова из прве сталне војно-поморске групе НАТО стигло је у луку Талин, главни град Естоније, чиме је демонстрирана све већа војна присутност Алијансе у балтичком региону. Овај потез додатно појачава тензије у региону који је већ годинама епицентар сучељавања између НАТО и Русије.
Први брод који је упловио у Талин био је британски „ХМС Ирон Дуке“, док су у суботу стигли бродови из Норвешке, Француске, Холандије и Белгије. Главнокомандујући Ратне морнарице Естоније, Иво Вјарк, изјавио је да ова флота представља „ударни песницу“ НАТО-ових поморских снага.
Присуство бродова повезано је, како је истакао, са спровођењем „регионалних одбрамбених планова Алијансе“, који се фокусирају на јачање одбране Балтика и „обуздавање потенцијалних претњи“.
НАТО-ова стратегија у Балтику
Долазак флоте НАТО-а у Естонију део је ширег плана Алијансе да ојача своје присуство у регионима близу руских граница.
Балтичке земље су посебно осетљиве на могуће претње због своје географске близине Русији, а Талин, Рига и Виљнус већ годинама траже додатне гаранције безбедности од НАТО савезника.
Флота која се тренутно налази у естонским водама обавља патролне мисије, вежбе и симулације како би се обезбедила спремност за било какве евентуалне кризе.
Реакција Русије
С друге стране, Русија је више пута изразила забринутост због онога што сматра „непреседаном војном активношћу НАТО у близини својих граница“.
Москва ове активности тумачи као провокацију и претњу њеној безбедности, истовремено наглашавајући да Русија нема агресивне намере према својим суседима.
Међутим, руско руководство јасно поручује да неће остати пасивно уколико НАТО активности угрозе њене интересе.
Руски званичници често указују на милитаризацију Балтика као дестабилизујући фактор који повећава ризик од ескалације. У том контексту, долазак НАТО бродова у Естонију се посматра као део шире стратегије Алијансе да обузда Русију, али и као симбол притиска на Москву.
Шири геополитички контекст
Присуство НАТО снага у Естонији није изолован случај, већ део континуираних напора да се покаже солидарност и спремност Алијансе у светлу растућих тензија са Русијом.
НАТО већ годинама појачава своје војне активности на источном крилу, укључујући редовне војне вежбе, јачање трупа и инфраструктуре, као и унапређење сарадње са локалним савезницима.
Истовремено, овакви потези продубљују јаз између Запада и Русије, подстичући спиралу акција и реакција.
Русија је у неколико наврата одговорила јачањем сопствене војне инфраструктуре у регионима попут Калињинграда, док је модернизација руске Балтичке флоте такође приоритет у последњим годинама.