Прочитај ми чланак

Шта се ради у британским војним базама на Кипру? (Превод Србин.инфо)

0

Када се спомене Кипар већини падне на памет популарно медитеранско туристичко место.

Међутим, Кипар је јединствена стратешка локација на Блиском истоку. То је разлог зашто су Британци држали острво под својом влашћу од 1878. до 1960. а од тада чувају своје присуство помоћу војних база.

Разлог што су ове базе од изузетне важности за Британију не лежи само у одличној локацији за покретање ваздушних операција на Блиском истоку. Лежи у обавештајним активностима.

Војне базе Акротири и Декелија у потпуности контролише Британија будући да ни администрација грчког Кипра ни Турска република Северног Кипра немају надлежност над њима. Област је јако мала и чини око 3 процента укупне површине острва. Ипак, након 2013. је постало јасно да је ова мала област била центар дешавања која су значила целом свету. Документа која је Едвард Сноуден, компјутерски експерт и бивши запослени у Централној обавештајној агенцији (ЦИА) и Националној агенцији за безбедност (НСА), предао медијима направила су преокрет у прикупљању информација.

Тада је по први пут свету откривено шта се дешава иза затворених врата британских база на Кипру. Како је високорангирани официр рекао Би-Би-Си-ју, Сноуденова открића су била највећа катастрофа за британску обавештајну службу.

Један од три најважнијих центара британске тајне службе је и даље на Кипру: обавештајна станица Ајос Николаос се налази на истоку острва. Ова станица има улогу која је чини другачијом од других. На њој се тајно слушају и снимају све врсте комуникација које долазе из Турске и земаља Биског истока. Према наводима се имејлови, телефонски позиви, поруке, налози на друштвеним мрежама, интернет саобраћај, лозинке – укратко сва комуникација тајно чува без знања и дозволе корисника.

Мрежа оптичких каблова у Средоземљу

Комуникација између истoчног Медитерана и Блиског истока је могућа највише захваљујући фибер оптичким кабловима који иду испод Средоземног мора. Према добијеним информацијама, станица СИГИНТ (обавештајна служба за сигнале) прислушкује и чува све информације које иду преко ових каблова.

Поново, према наводима, станица прикупља информације које иду не само преко ових каблова већ и преко сателитских система, помоћу специјалних шпијунских мрежа на острву. Огромна количина информација надмашује границе људског схватања.

Вредно је спомена да сакупљање обавештајних података на стратешки најжилавијем региону на свету не ради америчка НСА већ британска служба. Као што је познато, географија Блиског истока је специјалитет за британске тајне службе већ скоро 200 година. Ипак, према тренутним наводима, то нису само уобичајене активности прикупљања података. Под изговором борбе против тероризма они тајно прислушкују председнике држава у региону, руководиоце, бизнисмене, обичне грађане и скупљају информације о војним, политичким, административним, комерцијалним, економским и социјалним питањима. Укратко, све врсте информација.

Изненађујуће је да се такве сумњиве, спорне и иллегалне радње извршавају на територији чланице Европске уније. Легалан статус британских база на Кипру им дозвољава да буду изузети од контроле суда. То су „суверене британске базе“ изван територије ЕУ и део британских прекоморских територија. То је подминистарство Министарства одбране Британије али има аутономно управљање и сопствене законе. Укратко, независно од тога да ли су базе легалне или илегалне, оне имају огромну моћ и власт без сношења икакве одговорности.

Према откривеним информацијама, скандал о прислушкивању на Кипру је део тајног програма вредног 1,25 милијарди долара, са кодираним именом Темпора. Како откривају подаци Сноудена, Темпора је компјутерски програм који је британска обавештајна служба развила 2008. Има две основне сврхе: господарење интернетом и експлоатација глобалних телекомуникација. Другим речима, тајно слушање свих интернет и телефонских комуникација.

Британија тајне информације, које добија преко својих база на Кипру, дели са Сједињеним Америчким Државама.Ипак, из овог партнерства не добијају обе стране једнак део колача. То је систем који више служи интересима Британије него САД. Бивши председник британске службе Давид Оманд открио је праву природу везе између ове две земље: „Ми имамо мозак. Они имају новац. То је колаборација која функционише.“

Борба против тероризма никако не може бити оправдање за британску службу да прислушкује и снима све. У прошлости је било примера када су информације коришћене у погрешне сврхе.

Провокације, пропаганда, пучеви, револуције, ратови, убиства и друге илегалне тајне операције су само неке од могућности које прве падају на памет. То су велике претње, које се не смеју игнорисати, посебно на Блиском истоку.

Несумњиво, право је сваке земље да обезбеди себе и своје грађане од терориста. Сакупљање информација, праћење и надгледање су важан део тога. Ипак, неопходно је да методе које се користе у те сврхе не улазе у конфликт са демократијом, људским правима и слободом. Што је најважније, ове активности се не смеју користити за конфликт, већ за обезбеђење и очување мира. Обавештајне податке треба да користе искрени људи за борбу против зла, а не злобне индивидуе које стварају даље патње.

Превод за Србин.инфо: Етома