Прочитај ми чланак

ШТА ЋЕ БИТИ СА СРПСКИМ РАДНИЦИМА У НЕМАЧКО: Превише неквалификованих гастарбајтера

0

Берлин -- Живот и посао у Немачкој сан је скоро свих држављана земаља западног Балкана због чега се и масовно исељавају у ту земљу.

Берлински дневник Велт позабавио се искуствима тих радника који су последњих година у Немачку стигли на темељу тзв. Правила о запошљавању радника из те регије.

У чланку под називом Дилема око нових гастарбајтера аутор кроз причу 35-годишњег грађевинског радника Дамира Хамзића анализира искуства стечена након увођења Правила о запошљавању радника са западног Балкана.

Хамзић, који ради у грађевинском предузећу Ото Кваст у Фројденбергу на западу Немачке, један је од позитивних примера.
Задовољан је и овде, како каже, зарађује око 2.200 евра нето месечно што је поприлична разлика у односу на плату у Босни и Херцеговини: тамо је зарађивао само 300 евра и није био осигуран.

Хамзић је један од 44.093 радника из земаља западног Балкана (Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово, Северна Македонија и Србија) колико их је од увођења овог правила почетком 2016. дошло на рад у Немачку.

Ова мера је уведена да би се смањио број потражилаца азила из овог дела Европе и након што је Бундестаг ове земље прогласио сигурним земљама порекла што је могућност стицања права на азил свело на минимум.

Но нису сви тако задовољни као Хамзић. Велт цитира и Сејлу Војић из синдикалног саветовалишта Поштена мобилност која говори о томе како су радници због несналажења лак плен за непоштене послодавце који им или не плаћају прописани минималац или их варају при потписивању уговора.

С друге стране, немачка политика је, како пише Велт, тиме реаговала и на потребе немачког тржишта рада које вапи за радницима свих профила па тако и за неквалификованом радном снагом. Не само грађевина него и пољопривреда је профитирала од овог правила. Предузетници попут Рајнхарда Кваста профитирају од овог правила и пледирају за његово задржавање.

Будућност правила више него упитна

Но, како пише Велт, продужење правила о запошљавању са западног Балкана је више него неизвесно. Оно је временски ограничено до краја 2020. и питање је хоће ли након тога бити продуживано.

Главне замерке политичара односе се на чињеницу да преко овог правила превише неквалификованих радника долази у Немачку.

Услов за добијање радне визе нису квалификације него радни уговори, пише Дојче Веле (ДW).

Исто тако није потребан ни доказ о познавању немачког језика па многи политичари страхују како то води у још веће проблеме у процесу интеграције.

„Ми не желимо да правило о западном Балкану, које не поставља никакве услове у вези с квалификацијом или познавањем језика, створи нову гастарбајтерску проблематику“, рекао је за Велт Торстен Фрај, потпредседник посланичког клуба Демоохришћана у Бундестагу.

Негативну оцену правила о западном Балкану, додуше из различитих разлога, дају и представници осталих парламентарних странака.

Странка Зелених тако критикује компликовану и дуготрајну процедуру издавања радне визе у немачким дипломатским представништвима на Балкану. У Сарајеву се у међувремену на термин у амбасади чека по годину и по, пише Велт, што читаво правило чини апсурдним.

„Ни послодавац ни радник не могу ништа да планирају. Тако је ово правило бескорисно“, каже либерални политичар Штефан Томе.

Евалуација Правила о запошљавању радника са западног Балкана требало би да буде готова крајем ове године. На темељу ових резултата, политичари ће одлучити о будућности овог механизма запошљавања људи са Балкана.