Pročitaj mi članak

Šta ako mi direktor naredi da se vakcinišem?

0

U SAD sve više kompanija svojim zaposlenima nalaže vakcinaciju.

У Немачкој је то заправо немогуће, али и ту се тражи начин како да се што више сарадника некако наведе на вакцинисање, преноси Дојче веле (DW).

Шеф Гугла Сундар Пичаи је у свом блогу прошле недеље био сасвим јасан: „Свако ко долази да ради у нашем кампу мора бити вакцинисан“. Слично је и у Фејсбуку, а и америчке компаније као што су Нетфликс, Убер или Вашингтон пост желе да на радном месту виде само вакцинисане сараднике.

Немачки синдикати одмах упозоравају: таква обавеза у Немачкој може постојати само ако постоји обавеза вакцинисања свих грађана – а против короне ње нема. А неће је нити бити, ако се пита, на пример, њемачки министар унутрашњих послова: „Алергичан сам кад неко каже ‘ако ниси вакцинисан, нећеш више код нас смети да радиш'“, изјавио је Хорст Зехофер (ЦСУ) недавно за Мителбајерисше цајтунг. Он је „одлучни противник обавезне вакцинације“ против короне.

„Како да уопште знамо ко је вакцинисан?“

И тридесет највећих немачких концерна излистаних у индексу ДАX не размишљају о обавези вакцинације, показала је анкета коју је провео лист Велт ам зонтаг. Додуше, сви немачки концерни нуде својим запосленима могућност вакцинације у амбулантама компаније, али то је све што уопште могу. Јер они уопште нису овлашћени да то знају да би онда то поставили као услов. Тако из Сименса пишу: „Ми не знамо ко је вакцинисан или ко није, а то не смемо ни да питамо према прописима о тајности личних података“.

Ипак, Инфектолошки институт Роберт Коцх располаже подацима како је досад око милион особа вакцинисано у амбулантама фирми. Код енергетског концерна Еон је добровољна анкета показала како је „преко 90% сарадника примило већ прву дозу, другу око 85%“. Но, нико не зна – и не може знати, јесу ли и ти сарадници веродостојно попунили анкету, нити како је то у другим компанијама.

Према последњим званичним подацима, око половине становништва Немачке је потпуно вакцинисано, негде око 62% је примило барем прву дозу. Али гужве за вакцинисање више нема, што значи и да у овој земљи постоје бројне особе које уопште не намеравају да се вакцинишу – из било ког разлога.

Но, здравственим и инфектолошким стручњацима то нипошто није довољно да би се потпуно нормализовао друштвени и економски живот. С обзиром на то да је у већ девет од десет нових случајева реч о делта соју вируса, Институт Роберт Кох процењује како треба бити вакцинисано најмање 85% становништва старијег од 12 и млађег од 60 година, а код још старијег становништва то треба бити најмање 90% како би се достигла „колективна отпорност“ читавог друштва.

Вакцинисани су додуше јефтинији, али…

Добровољно – то ће тешко бити икад постигнуто, што значи да би једина могућност било увођење законске обавезе вакцинисања. Хоће ли немачки парламент и прихватити такав закон, то је тешко рећи. У Немачкој је додуше већ одавно било обавезе вакцинисања, али ипак против битно опаснијих болести: прво обавезно вакцинисање за све грађане је још 1807. увела Баварска, од 1878. је у читавој Немачкој уведена обавеза вакцинисања против богиња. У социјалистичкој Источној Њемачкој су од 1953. сви морали да буду вакцинисани, између осталог, и против туберкулозе.

Нешто између опште и никакве обавезе би била обавеза вакцинисања за одређена занимања код којих су те особе изразито изложене или где би могли бити значајни мултипликатори заразе: на пример, неговатељи или запослени у школама. За тако нешто се залаже и директор Института немачке привреде Михаел Хитер: „У критичним занимањима, нарочито у сектору здравства и образовања, законодавац би требало да уведе обавезу вакцинисања јер се ту ради о особама које треба заштитити“. Он није несклон ни општој обавези вакцинисања за све грађане.

Према анкети коју је њихово удружење спровело међу 2.950 фирми средње величине, 54% шефова би желело општу обавезу вакцинисања, 45% их је против. Но, ту су на првом месту себични разлози: влада велики страх од некаквог новог локдауна, а тако и фирме могу да уштеде у мерама заштите – од већег простора за запослене па до њиховог тестирања.

На „фини начин“

Ипак, чак и кад су директори тако мотивисани да се заложе за законску присилу, ту нема недвосмисленог става. Тако и неке немачке компаније, ређе претњама него на „фини начин“ покушавају да наведу своје сараднике на вакцинацију. Власник ланца старачких домова ће даровати 1.000 евра за друштво запослених ако у тој институцији њих најмање 60% буде вакцинисано. Информатички концерн САП вакцинисанима обећава бесплатне улазнице за једну фудбалску утакмицу, туроператор Аллтоурс је најавио како ће од краја октобра у његове хотеле примати само вакцинисане или особе које су оздравиле.

Поготово у последњем случају, ту би још судови могли да дају своје мишљење ако нека муштерија постави то питање и Аллтоурс, према постојећим законским оквирима и без опште обавезе вакцинисања, вероватно неће добро проћи. Но, кад је реч о новчаним или другим поклонима – ту је све „чисто“.

То је и мишљење стручњака за медицинско право Рудолфа Рацлера, на питање може ли послодавац да присили запослене да се вакцинишу – он одговара: „Не, наравно да не сме. Али он сме да изврши индиректни притисак“.