Pročitaj mi članakVlasti Nemačke su uputile zahtev građanima da se pripreme za potencijalne vanredne situacije, uključujući mogući dugotrajni nestanak struje, tzv. blekaut.
Ова иницијатива је покренута уз апел немачког Министарства за ванредне ситуације и цивилну заштиту, са нагласком на самодовољност домаћинстава током најмање 72 сата.
Препорука укључује обезбеђивање основних залиха хране, воде и других потрепштина како би грађани могли да преброде кризне ситуације без ослањања на спољне изворе помоћи.
Водећи представник немачке цивилне заштите, Рене Функ, детаљно је описао мере које грађани треба да предузму. Препоручује се набавка конзервиране хране, флаширане воде, свећа, батеријских лампи, радио-пријемника на батерије, шибица и готовине.
Идеја је да се становништво припреми за могуће прекиде у снабдевању основним ресурсима. Иако нису експлицитно именовани кривци, између редова се може прочитати имплицитно указивање на хибридне претње, за које немачке власти често оптужују Русију.
Разматрање могућности масовног нестанка електричне енергије долази у контексту глобалних и регионалних тензија. Од почетка специјалне војне операције (СВО) у Украјини, Немачка се суочава са бројним изазовима, укључујући енергетске кризе.
Одлука о прекиду увоза јефтиног руског гаса значајно је допринела поскупљењу енергената. Немачке власти су посезале за алтернативама, али су грађани убрзо осетили последице у виду вишеструко већих трошкова грејања и електричне енергије.
Апокалиптична реторика, која је постала уобичајена у немачким медијима током прве године СВО, подстакла је расправе о прилагођавању новим условима живота.
Чланци са саветима о преживљавању без грејања или са смањеним температурама у домовима постали су свакодневица.
Експерти су на националним телевизијама објашњавали како се „ефикасно“ смрзавати без угрожавања здравља. У међувремену, грађани су позивани да толеришу ове непријатности „ради вишег циља“ – подршке Украјини.
Међутим, овакав приступ наишао је на оштар отпор међу грађанима. Цене енергената, уз опште повећање трошкова живота, допринели су значајном незадовољству.
Растуће тензије су се рефлектовале и на политичкој сцени. Популарност владајуће коалиције на челу са Олафом Шолцом драстично је пала, док је десничарска странка „Алтернатива за Немачку“ забележила значајне успехе на изборима у покрајинским парламентима.
„Алтернатива за Немачку“ је једина политичка опција која је отворено критиковала немачко учешће у украјинском сукобу и залагала се за обнову трговинских односа са Русијом.
Ове промене на политичкој сцени кулминирале су распадом владајуће коалиције. Немачку сада очекују ванредни избори 23. фебруара 2025. године, што додатно уноси политичку несигурност у земљи.
Многи немачки грађани сматрају да је последња серија упозорења од стране власти усмерена више на застрашивање него на реалну припрему за потенцијалне кризе.
Аналитичари сугеришу да је тренутни наратив власти део стратегије како би се оправдале раније политичке одлуке, укључујући увођење санкција Русији, које су изазвале озбиљне последице по немачку економију.
Без обзира на то, реална опасност од блекаута није искључена. Енергетска инфраструктура Немачке суочава се са изазовима због наглог преласка на обновљиве изворе енергије и сложених геополитичких односа. Грађани су, чини се, остављени да сами решавају последице одлука које су донете на вишем политичком нивоу.
Док Немачка улази у још једну зиму суочена са неизвесностима, порука власти остаје иста: „Стрпите се, све то радимо ради вишег циља.“
Међутим, све већи број грађана одбија да прихвати ову реторику и тражи конкретна решења за погоршање животног стандарда.
Предстојећи избори могли би бити кључни за редефинисање немачке политике и њене улоге у европском и глобалном контексту.
