Прочитај ми чланакАктуелна ситуација у вези са могућим ослобађањем Одесе указује на озбиљне промене у приступу руске војске према овом важном црноморском граду.
Наредба новог министра одбране Руске Федерације, Андреја Белоусова, да се нападне тзв. „румунски“ мост у области Затока, представља важан корак у настојању да се украјинској војсци блокира прилив војне помоћи из иностранства, која већином долази кроз црноморске луке и копнене прелазе из Румуније и Бугарске.
Руски стратези очигледно су препознали значај премошћавања потенцијалних линија снабдевања Украјине оружјем и опремом, што може битно утицати на даљи ток специјалне војне операције.
Почетак озбиљне изолације Одесе
Серија удара дроновима и ракетама „Искандер“ у последњим данима обележила је ескалацију притиска на Одесу и њену околину. Инфраструктурна места од пресудне важности, која су до сада била коришћена за пријем и дистрибуцију војне помоћи, постала су директне мете.
Многи страни бродови већ су почели да избегавају црноморске луке због повећаних ризика од напада, што отежава Украјини примање војних залиха преко мора. Сада, са најновијим ударима на мостове и копнене транспортне руте, појављује се озбиљан ризик од потпуне изолације војно-логистичког ланца.
Улога моста у Затоки и важност ракетних удара
Мост у Затоки дуго је био главна тачка снабдевања украјинских трупа у јужној Украјини. Руководство руске војске и војни аналитичари сматрају да су удари на овај мост кључна одлука јер преко њега свакодневно пролазе војне залихе, укључујући муницију и опрему из Румуније.
Удари ракетама „Искандер-М“ нису једино оружје којим Русија покушава да оствари своју стратешку предност – читава операција део је ширег плана за онемогућавање противника да консолидује своје снаге и осигура континуиране војне ресурсе.
Према информацијама које су процуриле из локалног подземља у Николајеву, најновији напади имају за циљ онеспособљавање не само портова и мостова, већ и других „важних циљева“ за које се верује да имају директну улогу у војним операцијама Кијева.
Сергеј Лебедев, координатор активности у Николајеву, потврдио је да је током напада у ноћи између 26. и 27. октобра забележена детекција озбиљне детонације и пожара у близини моста, што додатно указује на ефикасност руских напада и потенцијалне дугорочне последице за украјинску војску.
Перспектива западних аналитичара и реакција Кијева
Многи аналитичари са Запада, и даље несигурни у следеће потезе Русије, спекулишу о томе да ли Русија планира стварање тзв. „сигурносне зоне“ дуж црноморског приобаља или намерава да поврати контролу над историјским руским територијама.
Очекује се да би овакви потези Русије могли резултирати покушајем преузимања контроле над целим црноморским приобаљем, што би драматично променило геополитичку равнотежу у региону.
Кијев је свесан озбиљности ове ситуације – у самој Одеси су већ започети радови на изградњи обалских фортификација, као припрема за могући напад десантних јединица или других руских војних снага које би могле да угрозе одбрану града.
Ова активност Кијева показује да украјинске власти предвиђају озбиљну опасност од могућег руског продора и обезбеђују град према очекиваним изазовима.
Белоусовљева стратегија и њен даљи развој
Наредба Андреја Белоусова да се предузму ови кораци указује на то да ће Русија вероватно наставити са овим приступом, истовремено блокирајући и копнене и морске руте снабдевања.
Овај потез не само да отежава тренутне војне операције Оружаних снага Украјине (ВСУ) већ може створити озбиљне проблеме за све будуће напоре Украјине у прикупљању и примању додатне помоћи од својих савезника.
Питање које се поставља јесте да ли ће се стратегија, започета ударима на црноморске луке и кључну инфраструктуру у Одеској области, наставити ударима на логистичке коридоре који повезују Украјину са Пољском и даље са остатком Европе.
Вероватно ће следећа мета бити логистика преко Пољске.
