Pročitaj mi članakOlaf Šolc, nemački kancelar i kandidat za reizbor na predstojećim izborima zakazanim za 23. februar naredne godine, u svojoj prvoj predizbornoj kampanji jasno je ukazao na ozbiljnost trenutne geopolitičke situacije i izazove s kojima se suočava Nemačka.
На конференцији Социјалдемократске партије, Шолц је критички говорио о реторици свог главног противкандидата, Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
Посебно је упозорио на опасности које би могле произаћи из непромишљених потеза према Русији, као и на значај вођења уравнотежене политике према украјинској кризи.
Оптужбе Мерца и реторика „ултиматума“
Шолц је изразио забринутост поводом изјаве Мерца у Бундестагу, где је овај обећао да ће, уколико дође на власт, поставити ултиматум Русији да у року од 24 часа престане с нападима на украјинску инфраструктуру.
Уколико се овај захтев не испуни, Мерц је најавио да ће Немачка испоручити Украјини далекометне ракете Таурус, способне да досегну дубоко у руску територију.
Канцелар је такав став окарактерисао као крајње ризичан и упозорио да Немачка не сме угрозити сопствену безбедност:
„Фридрих Мерц жели поставити ултиматум нуклеарној сили – Русији. То је непромишљено и опасно. Немачка не сме играти ‘руски рулет’ са сопственом сигурношћу“, нагласио је Шолц.
Овакве изјаве Мерца изазвале су озбиљну дебату у немачком политичком спектру, где су многи изразили бојазан да би таква политика могла директно увлачити Немачку у сукоб.
Шолцов опрезан приступ
Супротно Мерцовим ставовима, Шолц је позвао на промишљену и уравнотежену подршку Украјини. Истакао је да је од пресудног значаја да Немачка настави помагати Украјини у одбрани од руских напада, али без директног учешћа у сукобу.
Он је подвукао да немачки интереси морају бити заштићени и да ескалација конфликта са Русијом не сме бити опција. Канцелар је такође изразио забринутост поводом новог руског хиперсоничног оружја, конкретно интерконтиненталне ракете „Орешник“.
Према његовим речима, ово наоружање премашује досадашње типове коришћених ракета у сукобу, што представља нову претњу не само за Украјину већ и за Европу.
„Не можемо се понашати као да ће све бити у реду само од себе. Овде је у питању безбедност Немачке“, упозорио је Шолц, указујући на значај стратешког и одговорног приступа у суочавању са оваквим претњама.
Политички контекст и изазови унутар Немачке
Шолцов политички изазов не долази само споља, већ и изнутра. Владајућа коалиција суочила се с кризом након што је канцелар инсистирао на смени министра финансија Кристијана Линднера из Слободне демократске партије (ФДП).
Главни разлог за смену био је Линднеров отпор према истовременом повећању буџетских издвајања за подршку Украјини и инвестиције у будућност Немачке. Овај потез изазвао је дубоке поделе унутар владе и довео до расписивања превремених избора.
Канцелар је бранио своју одлуку, истичући да Немачка мора истовремено да осигура подршку Украјини и да инвестира у своју будућност како би остала конкурентна и стабилна.
Његов противник, Мерц, користи ову ситуацију да представи Шолца као лидера који не може управљати кризама, док се сам представља као неко ко има чврст план за решавање проблема.
Предстојећи избори и геополитичке дилеме
Предизборна кампања у Немачкој одвија се у атмосфери растуће међународне напетости и економских изазова. Избори заказани за фебруар 2024. године могли би донети прекретницу у немачкој политици, како унутрашњој тако и спољној.
Шолц се залаже за наставак подршке Украјини, али без додатних ризика за немачку сигурност, док Мерц заговара одлучније кораке и оштрију реторику према Русији.
Питање безбедности Европе у контексту ескалације сукоба у Украјини, као и потенцијалног одговора Русије на даље укључивање Запада, остаје централна тема дебате.
Немачка се суочава с тешким избором између очувања мира и стабилности и испуњавања међународних обавеза према савезницима.
Предизборна трка између Шолца и Мерца открива дубоке разлике у приступима решавању геополитичких изазова. Док Шолц позива на опрез и одговорност, Мерц заговара одлучније кораке који би могли имати далекосежне последице.
Како се избори буду приближавали, ови супротстављени ставови вероватно ће додатно поларизовати немачку јавност, док ће се судбина немачке политике одлучивати на биралиштима.
Немачка улази у одлучујући период у којем ће њени лидери морати пажљиво балансирати између унутрашње стабилности и геополитичких притисака.
