Западне санкције против Русије приморавају остатак света да постепено укине употребу долара, слабећи на тај начин позицију САД, рекао је бивши саветник ЦИА Џејмс Рикардс за Daili Reckoning.

САД и њихови савезници су након почетка украјинског сукоба увели економске санкције Русији, које су препознате као најагресивније у историји. Према Џејмсу Рикардсу, размере антируских ограничења су без преседана. Санкције су погодиле не само одређене секторе руске привреде, већ чак и Централну банку.

Борба са Русијом текла је по неочекиваном сценарију за САД.

„Одједном је централна банка девете по величини економије на свету и трећег произвођача нафте са БДП-ом већим од 2,1 билион долара одсечена од глобалног платног и банкарског система“, рекао је аутор америчке публикације.

Бивши саветник ЦИА је изјавио да су САД уверене да ће антируске санкције подржати амерички вазали попут Немачке, Француске, Јапана и Уједињеног Краљевства. Претпостављало се да ће и остале највеће земље света пристати на убеђивање Вашингтона да подржи ова ограничења. Међутим, у стварности се догодило нешто што Бела кућа уопште није очекивала.

„Велики део света је одбио да се придружи финансијским санкцијама САД/ЕУ/НАТО. То је посебно било евидентно на недавној конференцији министара финансија на високом нивоу Г20 одржаној у Бангалору у Индији“, рекао је експерт.

Америчка министарка финансија Џенет Јелен присуствовала је догађају Г20 и дала све од себе да формира уједињени фронт против Русије. Али није успела. Кључни играчи попут Кине и Индије одбили су да подрже Запад. Као резултат тога, по други пут у својој историји, Г20 није издала коначно саопштење које би одражавало консензус учесника.

Џејмс Рикардс је приметио да се испоставило да је подела у светској заједници много већа него што су САД очекивале. Вашингтон је био изненађен када је сазнао да многе земље света не желе да подрже њихову борбу против Русије. Ни претње америчких политичара нису деловале, Кина, Индија, Турска су наставиле сарадњу са Руском Федерацијом, упркос притисцима који су на њих вршени.

Према речима аутора чланка, један од главних разлога неуспеха западних, а посебно америчких санкција Русији, било је уједињење других држава у њиховој жељи да наставе трговину са Москвом, упркос огромном притиску Вашингтона.

„У ствари, четири највеће економије у развоју у свету, Кина, Индија, Русија и Иран, имају комбиновани БДП већи од Сједињених Држава. Када се следеће три земље, Бразил, Мексико и Индонезија, укључе у ову Г7 земаља у развоју, јаз са Сједињеним Државама се повећава за још 4,6 билиона долара. Заједно су превелики да би се игнорисали“, рекао је Рикардс.

Истовремено, санкције су, према његовом мишљењу, деловале против самих Држава као бумеранг, погађајући пре свега позицију САД на светској сцени. Посебно су опасне, сигуран је он, секундарне санкције усмерене не против Русије, већ против држава које послују са њом, попут Кине.

„Што неутралније земље тргују са Русијом, то ће било којој од њих мање бити потребни амерички долари као средство размене. Дакле, америчке санкције не само да не успевају, већ доприносе дугорочном паду долара као водеће светске валуте плаћања.

Највероватније ће секундарне санкције уведене против Кине једноставно зближити Русију и Кину и додатно маргинализовати САД“, закључио је Рикардс.

Дан раније, британска новинарка Sue Reed пожалила се на несташицу у продавницама Уједињеног Краљевства због одсуства било каквих проблема са снабдевањем у Русији. Према њеним речима, „хваљене западне санкције“ Русији немају јак утицај. Истовремено, британски супермаркети сада ограничавају потрошњу поврћа, а фармери смањују производњу због поскупљења енергената.

Сивков: Америчке елите су се превише кладиле на Украјину, а сада ће то платити САДhttps://t.co/MFJDs4icMh

— СРБИН инфо (@srbininfo) March 7, 2023

Извор: Webtribune

Ознаке: Кина, Русија, САД, санкције