Прочитај ми чланак
(Н. Бабић)
Делови западне Украјине ван контроле Владе и председника Порошенка – Аналитичари из Кијева тврде: „Тамо исто треба спровести антитерористичку операцију и очистити фашисте“.
Кијевска полиција потврђује да је дошло до пуцњаве на Тргу Независности у Кијеву, тзв. „ЕвроМајдану“, а да је ватру отворио припадник јединица „Самоодбрана Мајдана“ које се још увек налазе у главном граду Украјине.
Последње извештај показује сву слабост садашњег режима, а према речима стручњака, власти покушавају да искористе радикалне групе да реше своје проблеме и немају храбрости обрачунати се с екстремистима попут Олега Љешка из украјинске Радикалне странке.
Резултат тога је пуцњава која се догодила на Мајдану у којој су рањене четири особе, известила је украјинска агенција UNN.
Четворо рањених у пуцњави на тзв. „ЕvроМаjдану“:
УНН, цитирајући у министарство унутрашњих послова Украјине: „Полиција је добила информацију од лекара, а ради се о „повредама изазваних ватреним оружјем“.
„Мајдан је постао легло антисоцијалних елемента, али зато јер је постао симбол, не можемо га очистити“, пише УНН. Раније су медији известили да је било и троје мртвих, али та вест није званично потврђена. УНИАН пише како је полиција известила да је сукоб избио око поноћи „између особа које се налазе на Тргу Независности и називају се припадницима самообране“.
Извештај тзв. „Централног већа Стотине Мајдана“, објављено на њиховој Фацебоок страници у понедељак увече, појашњава да се „провокација догодила у Трећем подручју барикада“.
„Нападачи су имали прекривена лица, а пуцњава је узбунила стотине људи с Мајдана. Касније су се нападачи одвезли даље од места сукоба“, наводи се у саопштењу.
Блог „Централног већа“ потврђује напад и на Јутјубу је постављена снимка напетости које су избиле након пуцњаве. Полицијски службеници су дошли на место догађаја како би истражили узроке и околности инцидента и ухапсили учеснике.
Чињеница је да је пет месеци након „победе револуције“ Трг Независности и даље заузет и место које је боље заобићи.
Крајем маја је новоизабрани градоначелник Кијева, Виталиј Кличко, затражио од окупљених на Тргу Независности да уклоне барикаде, рекавши „како је Мајдан испунио своју функцију и да се Кијев мора вратити свакодневном животу“.
Тада су комуналне службе извршиле анализу барикада у близини стадиона „Динамо“ у центру Кијева, међутим, ни у два покушаја нису могли да уклоне отпад и барикаде због противљења преосталих „активиста“.
Када су комуналне службе и покушале учинити простор, на другом крају су активисти запалили гуме у знак протеста против уклањања барикада и других структура.
Недавно је Кличко предложио да се у средишту престонице Украјине барем ослободи коловоз, а активисти преместе у једно од места у близини Кијева, међутим, тај позив је такође игнорисан.
Дакле, док војници Порошенка извештавају о успешној окупацији Славјанска и Краматорска и самом средишту престонице имају де факто окупирани и неконтролисани територију.
Уз службени извештај о пуцњави на Тргу Независности извршен је напад и на уредништво кијевских Вијести.
Касно увече је националистичка организација „Честоје слово“ саопштила да преузима одговорност за напад.
„Група украјинских патриота извршила је напад“, преносе Вијести на чије је уредништво извршен напад.
„Разбијени су прозори и нико није погинуо. Нећу рећи да је то добро или лоше. Но, тако се догодило“, рекао је представник радикалне организације Олесја Вахниј.
Инцидент се догодио у суботу, а министарство унутрашњих послова Украјине је известило да се „група непознатих особа од око 50 људи са капама и палицама у рукама кретала дуж улице Болшој Василовскиј и дошла до уредништва, где су почели уништавати прочеље зграде, прозоре и врата.
Ноћу је уредник био Грегори Гриниј и он је био у редакцији, те чуо и неколико хитаца, највероватније из ватреног оружја. Тада су уништени прозори на првом и другом спрату, али од бацања камења и молотовљевих коктела, пишу Вијести.
„Онда је неко бацио у собе сузавац, који се брзо проширио по целој згради и још увек је врло тешко дисати. Један од стражара који је покушао да спречи разбојнике био је претучен“, стоји даље у опису напада.
Насилници који су одиграли активну улогу у свргавању Виктора Јануковича, не само да не желе отићи, него желе и задржати позиције које су заузели. Довољно је присетити се састанка унутар зидова председничке администрације, који је одржан 29. јун, уочи завршетка најављеног примирја Петра Поросхенка у Донбасу. Тада су милитанти које финансирају олигарси и добровољачки одреди „Дјнепр“ и „Ајдар“, а који представљају окосницу милитаната Десног сектора, тражили „раскид примирја, поделу оружја и увођење ванредног стања“.
Представници одреда „Донбас“, „Дјнепр“ и „Ајдар“ су најјача снага међу тим групама, које се повремено побуне или сукобе с полицијом, те заузимају управне зграде, једнако као и на југоистоку земље.
Треба подсетити и на сукобе 1 јул, када су „демонстранти Врховној Ради наметнули своју вољу у случају Пашинског“.
Украјински политолог и директор Центра за политиколошка истраживања, Васили Стојакин, каже „како је напад 1 јул извео заменик странке Домовина, Пашински, а да иза њега стоји једна од стотине група самообрани Мајдана“.
Међутим, када је излазио из парламента претучен је од групе маскираних људи.
„Можете се сетити шта се догодило прошле недеље у нападу на државну управу у области Кмелнитски, када су демонстранти упали унутар зграде и намјесник је морао побећи кроз прозор“, напомиње Стојакин.
Осим тога, тврди да постоје бројни сукоби који нису евидентирани и не воде се у евиденцији као „кривична дела“.
„То се догађа на подручју где су врло слабе снаге безбедности, посебно у Галицији, али и у региону у Дњепропетровск. Влада у Кијеву не контролише стање у земљи и нема никакве контроле већ јако дуго времена, а проблем није само на Криму или Донбасу. Тренд самовоље се наставља у западним украјинским регионима. Заправо, антитерористичка операција би се требала спровести, осим Донбас, у Кијеву, Галицији и региону Волин, иако се чини да је стање тамо релативно мирно“, истиче Стојакин.
03. 07. 2014. – Гувернер области Кмелнитски бежи кроз прозор након што су припадници националистичких група заузели зграду управе:
Порошенко није успео да угуши талас радикализма на Мајдану, што показују недавно објављени подаци истраживања које је спроведено од стране Међународног института за социологију у Кијеву (20 јуни-ј2.лули 2014.) Истраживања говоре да су се крајем јуна одржали парламентарни избори у Украјини, добар део Украјинаца (12,5%) би гласало за екстремисту Олега Лјашка.
За поређење, странка Јулије Тимошенко, Домовина, освојила би гласове 9,3% бирача, а странка Петра Порошенка само 7,2%.
Треба подсетити да Лјашко сам себе именовао за заменика шефа Врховне Раде. Комбинујући популистичке и националистичке пароле у председничкој трци је добио 8,3% гласова, док је Јулија Тимошенко освојила 12,82%. Када буду избори за Врховну Раду ове јесени, могуће је да ће радикали формирати већину.
„Резултат странке Лиасхко нас је јако изненадио. Очигледно да је Лјашко усвојио тактику Жириновског и говори људима оно што они желе да чују, посебно у време рата. На пример, пуца на парламент и тако даље. Иако треба предузети мере против сепаратиста, ту је и Лјашко и њему слични, који у подручју противтерористичке операције стварају неке јединице које већ личе на војску“, рекао је председник Међународног института за социологију у Кијеву, Владимир Панјото.
„Осим тога, ту је и њихова екстремна реторика у којој позивају на хапшење посланика који кажу било шта у прилог људи на истоку Украјине, а предлаже се и да се ускрати право кандидовања у политици синовима досадашњих лидера, посебно Виктора Јануковича, али и Алексеја Азарова, сина бившег премијера, и Артема Пшонке, сина бившег државног тужиоца. Они не смеју добити никакав посао, штавише, осумњичени су чак и за стицање руског држављанства“, завршава своје оптужбе на развој“ нове украјинске демократије „Владимир Панјото.
Може се споменути и произвољно укидање имунитета, почевши са Олегом Царевим, те свим осталима који су се уопште усудили стати на страну народа којег заступају.
Према аналитичару Савјета за спољну и одбрамбену политику, Фјодора Лукјанова, окршај на Мајдану и напад на уредништво Вести су „инциденти различите природе“.
„Мајдан је постао легло маргиналних и антисоцијалних елемента, али зато што је постао симбол не може се очистити. Кличко је покушавао, али без успеха“, казао је Лукјанов и додао да што се тиче напада на Вести, то није „спонтани догађај, већ доказ да неке струје радикалне групе користе како би решили своје политичке проблеме „.
То само доказује како је украјински политички систем далеко од стабилног.
„Резултати истраживања које на прво место стављају Лјашков карактер су разочарења у резултате народне револуције“, каже Лукјанов.
„Нисам имао мира док се то није догодило, а сада јасно видим снажну дестабилизацију. Не може се рећи да је револуција донела снажну надградњу. Нема нових лица и то доводи до таквих екстравагантних жеља, барем на нивоу разговора и интервјуа. Узмите људе попут Лјашка и других, и видећете да је јавност разочарана, не само у умереним политичарима, него и онима који се сматрају утјеловљењем револуције, као националист Дмитрии Јарош или вођа Свободе“, наглашава Лукјанов и додаје да у том контексту се појавио Лјашко“ који указује на дубоке проблеме у друштву „.
(Адванце)
