Прочитај ми чланак
Владимир Путин је освојио Латинску Америку. Пре самита Брикса (организације брзорастућих држава у којој су Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) у Форталеси је имао веома успешну латиноамеричку турнеју коју је крунисао на Маракани где је, као следећи домаћин Мундијала 2018, примио штафетну палицу од председнице Бразила Дилме Русеф.
Руски председник у главном граду Бразила примљен је с највишим почастима. Двоје челника, сваки заокупљен својим специфичним геополитичким мукама, договорили су се да убрзано унапреде економску размену која треба да нарасте на десет милијарди долара. Ту је нарочито занимљив пакет из војног домена: ако све буде ишло по плану, Москва ће бразилске оружане снаге снабдети модерним системом противваздушних ракета. Представник Бразила ће, према овом договору, учествовати у августу у војним маневрима, где ће се уверити у ефикасност руског производа.
Русија је такође уговорила да значајније учествује у истраживању, експлоатацији, складиштењу и транспорту нафте и гаса из великих бразилских налазишта. На претходним станицама латиноамеричке турнеје, са Кубом је уговорено да Русија учествује у изградњи велике луке за теретне бродове недалеко од Хаване, док је са Аргентином склопљен споразум о сарадњи у области нуклеарне енергије.
Политички, Латинска Америка је већ одлучила да ће у случају новог хладног рата, или захлађења односа између великих сила, на папиру бити неутрална, али да ће се де факто приклонити географски удаљенијој сили – Русији.
Иначе, главна тема на шестом самиту Брикса јесте оснивање посебне банке која ће бити противтежа хегемонији финансијских институција запада. Нова развојна банка Брикса, пет земаља које чине 40 одсто становништва на земљи и остварују петину светског бруто националног производа, финансираће велике радове на инфраструктури. Почетни капитал од 50 милијарди долара ће у наредних пет година подједнако створити све земље чланице. Планира се и споразум о монетарним резервама у износу од сто милијарди долара, од којих ће 41 милијарду обезбедити Кина, по 18 милијарди Русија, Бразил и Индија, док ће Јужноафричка Република у заједнички фонд уложити пет милијарди долара. Та каса служиће чланицама да се осигурају у случају нових монетарних криза и ослободе претеране зависности од ММФ-а и Светске банке.
Конгрес САД одупире се реформама у ММФ-у, организацији на чијем су челу САД, Немачка, Француска и Велика Британија. Земље Брикса, нарочито Кина и Русија, подстичу антидоларску алијансу и трговинску размену у својим валутама.
Подршку за нову банку Кина и Русија добиле су од већег дела Латинске Америке. Рачуна се да ће обе земље помоћи јужном делу америчког континента да изгради инфраструктуру и одупре се утицају моћног северног суседа.
Критичари тврде да ће уз помоћ Брикса Латинска Америка заоштрити свој одбојни став према САД, које оптужују за хегемонистичке претензије. Боливарска Америка, како зову скуп земаља окупљених око боливарског социјалистичког пројекта покојног Уга Чавеса, добила је, коментаришу поједини латиноамерички аналитичари, моћне покровитеље. Мисли се на Кину и Русију. Москва заузврат очекује да се Латинска Америка сврста у руски блок. Бразил и остале земље Брикса најавиле су да ће заузети „неутралан” став у погледу Украјине и Крима. Претходно је Куба, којој је Москва опростила 30 милијарди дуга из времена СССР-а, пружила сву подршку руској страни у сукобу са Кијевом. Ни осталим земљама у региону не пада на памет да Русији уводе санкције. На крају, САД су увеле ембарго Куби пре више од педесет година, а Раул и Фидел Кастро су још на власти, ево, дочекали Путина.
Спор око седишта нове банке Брикса
Шангај је најпогоднији за седиште нове развојне банке Брикса, али се овакво решење не допада Индији која се плаши да би Кина у том случају доминирала над новом институцијом. Јужноафричка Република би волела да седиште буде на Црном континенту и предлаже Јоханесбург, али сагласност још није постигнута.
(Зорана Шуваковић – Политика)
Русија финансира изградњу четири електране на Куби
ХАВАНА– Куба је, након потписивања уговора са Русијом о улагањима у четири електране, покренула пројекат који би требало јој омогући да удвостручи производњу електричне енергије до 2030. године.
Уговор од 1,6 милијарди долара инвестиције у централе, потписан је прошле недеље током посете председника Владимира Путина Хавани.
Централе ће напајати индустријску зону Маријел, 50 километара западно од Хаване.
У оквиру програма развоја, Куба рачуна на стране инвестиције захваљујући новом закону који је ступио на снагу крајем јуна.
Руски председник је уочи доласка на Кубу отписао 90 одсто огромног дуга Хаване из времена Совјетског Савеза, већег од 31 милијарде долара.
(Танјуг)
