(Б92)
Тек, сви европски медији су на истакнутим местима забележили да је потпредседник руске владе и шеф владине администрације Владислав Сурков поднео на те функције оставку, која му је на саму прву годишњицу трећег мандата руског председника Владимира Путина и прихваћена.

У помоћ су позвани многи, па и књижевници пошто неки Суркова сматрају и талентованим писцем, али најближе разуму је виђење првог заменика председника руске Думе и првог заменика председника ЦК КП РФ Ивана Мељњикова, кога цитира лист Ведомости, а који Суркова описује као човека који комуницира језиком сигнала, дешифрује сигнале других и на њих сигналима одговара, па:

„Склон сам верзији да се та оставка јавља пре свега као резултат Сурковљеве сопствене анализе стања унутар владе, сопствене перспективе и осећања у том контексту. Политички процеси не теку онако како се њему испрва учинило и он се последњих дана у том мишљењу и утврдио.“

Портпарол руског председника Дмитриј Песков и портпаролка руске Владе Наталија Тимакова не слажу се око датума подношења оставке Владислава Суркова, али та је оставка свакако прихваћена само дан пошто је руски председник Владимир Путин нагрдио руску владу због компромитовања суштине задатака које је председник пред њу поставио кроз својих 11 инаугурационих указа. Влада је оптужена да злоупотребљава статистику и задатке испуњава само на папиру, као и да доноси програме за које у руском буџету и нису предвиђена довољна средства, као на пример програм за развој Далеког истока, који би требало да кошта готово три трилиона рубаља, а у буџету је предвиђена сума од ни целих 300 милијарди.

Углавном, руски председник је министрима дао рок од месец дана да њему и јавности изложе своје планове за остварење постављених задатака, а рок до краја године да предизборна обећања председника и остваре иначе би, како састанак за Ведомости интерпретира политиколог Јевгениј Минченко, „могле бити примењене и одлучније мере“. Суркова и медији ван Русије описују као главног архитекту владајуће руске политичке игре, па лист Комерсант шпекулише и са могућношћу да је он оставку поднео у намери да се на време дистанцира од владе и покаже како више неће да учествује у обмањивању Владимира Путина, а преовлађују верзије према којима је Сурков на одлучујућем састанку стао на страну владе, чак доводећи у питање саму остваривост неких од задатака које је пред њу поставио председник.

Да би ова верзија могла да буде тачна, сведочи и чињеница да је само неколико дана раније Сурков у Лондонској школи за економију жестоко критиковао Руски истражни комитет због оптужби за проневеру на рачун руководства научно истраживачког пројекта Сколково, који је иначе Сурковљева замисао. Ипак, нико не верује да је оштра јавна реакција представника Руског истражног комитета Владимира Маркина („колико би дуго на својој функцији остао члан владе њеног краљевског величанства кад би током посете Москви јавно осудио Скотланд јард због испуњавања основних обавеза“) довела до оставке Суркова.

А доста оптимистички делује виђење заменика шефа парламентарне фракције „Праведне Русије“ Михаила Јемељанова: „То да се једна епоха закључује, очигледно је. У том смислу се може посматрати (оставка Суркова) као сигнал елитама да је потребна обнова, па и кадровска“.
Љубитељ маски и шарада

Официјална биографија Владислава Суркова, тврди у једном ранијем приказу немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг, више сакрива него што открива, па ни година његовог рођења (1964. или 1962.) није сасвим поуздана. Тек, Сурков, који је син Чечена Дудајева и мајке Рускиње, узео је мајчино девојачко презиме. Тај га немачки лист описује овако: „Сурков о коме многи из политичке класе у Русији радије не говоре, како би избегли проблеме, очито воли маске и шараде – и због младалачке љубави за театар. Он воли и да теши.

Кад су се у Путиновој Јединственој Русији некима, због лоших резултата у предизборним анкетама, тресле гаће, јер је двотрећинска парламентарна већина била у опасности, Сурков је умиривао: Из његове радне собе у Кремљу лако ће се при гласању управљати другим странкама“.

Сурков је аутор идеје о „сувереној демократији“, дакле демократији са руским ликом. Њега сви без разлике сликају као најинтелигентнијег манипулатора руске политичке сцене, вештог како у манипулисању политичким странкама, тако и медијима, па се додуше спомиње, али не сасвим озбиљно, и могућност да му је Владимир Путин наменио нову значајну улогу: да за његове потребе оснује још једну опозициону политичку странку. Сам Сурков је у већ поменутом иступу у Лондонској школи економије рекао да би опет могао да се бави бизнисом, пошто је то већ једном успешно чинио.

Ознаке: Влада, Владимир Путин, најава, пад, Русија