„Питање је било само у томе колико ће то тактичко примирје потрајати. Било је јасно да то није тражење пута ка миру, било јенеопходно да се Европској унији покаже људско лице кијевске власти“ – изјавио је за московски лист ВЗГЉАД украјински политиколог Ростислав Ишћенко и објаснио зашто, по његовом мишљењу, Украјина као држава више не постоји.

Током казнене операције у Доњецкој области погинуло је најмање 160 цивила, саопштила је Јелена Петрајева, заменик шефа Доњецке обласне администрације и начелник управе здравствене заштите. Према подацима Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, од почетка казнене операције погинуло је 200 припадника органа силе и више од 600 рањено.

Ишћенко је председник украјинског Центра за системске анализе и предвиђања, а ево како он гледа на странутно стање и даљеи развој ситуације.

ВЗГЉАД: Зашто је, по вашем мишљењу, Петар Порошенко одједном одлучио да не настави примирје?

Ишћенко: То је био сасвим логичан поступак. Примирје није поштовано, војска је мирне савести гранатирала не само позиције припадника народне одбране, него и градове.

На самом почетку, када је прогласио прекид ватре, Порошенко је одмах изјавио да ће то бити без резултата зато што је истог момента поставио ултиматум Југоистоку: захтевао је полагање оружја или одлазак у Русију. Свима који остану обећао је да ће бити стрељани или затворени. Да би се захтевала безусловна капитулација прво је потребно победити у рату. Питање је било само у томе колико ће то тактичко примирје потрајати, а то да се оно неће ничим завршити, било је јасно од самог почетка.

Исто тако било је јаснода то није тражење пута ка миру, било је неопходно да се Европској унији покаже људско лице кијевске власти: „Ето, ви кажете да ствар треба решавати мирним путем, ево, молим, ми нудимо мировну иницијативу“. Друго, кад се већ тако десило, онда ћемо узгред прегруписати снаге, повући резерве и затим све изнова почети, како се, заправо, и десило.

ВЗГЉАД: А како оцењујете то што су се недавно међу припадницима народне војске појавиле размирице? Руководство ДНР посвађало се са командантом чији је надимак Бес.

Ишћенко: У време грађанског рата када ратују нерегуларне формације, конкретно народна војска, када сваки одред формира поједини командир којем се одред и потчињава, често се дешава узајамно неразумевање, па чак и сукоби. На пример, ових дана у Кијеву су две чете рашчистилемеђусобно односе. То је заједничка црта за период грађанског рата. „Црвени“ су такође 1918.-1919. пострељали приличан број својих команданата дивизија.

ВЗГЉАД: ДНР је запретила да ће национализовати предузећа (тајкуна) Рената Ахметова. Колико је то реално?

Ишћенко: Национализација је сасвим могућа. Предузећа се углавном налазе на Југоистоку земље и регистрована су у оф-шор зонама. Сам Ахметов сада је стациониран у Кијеву – брани своју политичку позицију и за Доњецк је непријатељ.

Међутим, дозволити непријатељу да на вашој територији има индустријска предузећа из којих новац одлази у оф-шор зоне, а део тог новца се троши за издржавање армије која вас убија, није логично.

Сем тога та предузећа сада су практично стала. Значи, одговорност пред запосленима због тога што предузећа стоје не сноси Ахметов него локалне власти. Да би ту ситуацију некако разрешилелокалне власти морају да имају контролу над тим предузећима, јер треба да обезбеђују или привремено издржавање десетина хиљада радника тих предузећа, или исплату зарада, или организовање рада тих предузећа, или привремено обустављање њиховог рада. То је важно и у економском и у политичком и војно – политичком смислу. Према томе, национализација је чак веома реална.

ВЗГЉАД: Како оцењујете садашње стање украјинске привреде?

Ишћенко: Оцењивати економску будућност Украјине – исто је што и покушај да се оцени економска будућност Аустралије пре доласка Европљана. Али, тада у Аустралији није било економије, а у Украјини је она умрла и сада је треба поново стварати. При том, треба узети у обзир да ће за обнављање мање -више нормалне привреде бити потребно најмање 2-3 године и улагање десетина милијарди долара.

ВЗГЉАД: Каква је по вашем мишљењу политичка будућност Украјине?

Ишћенко: Политичке будућности нема зато што Украјина као таква више не постоји. Води се грађански рат током којег најмање две области већ ратују и још је најмање шест-седам спремно да им се придружи. Крим – више није Украјина, а Кијев не контролише не само Доњецкуи Луганску област, него ни Дњепропетровску, Запорошку и Одеску, које контролише Коломојски. Шта ту има да се каже?

У суштини, Кијев не контролише чак ни Кијев – недавно су се десили сукоби уз примену ватреног оружја у кварту владе где су две чете Мајдана рашчистилемеђусобне односе.

Око зграде администрације председника налазио се незамислив број бојовника, око три батаљона, који су захтевали од Порошенка да прекине примирје. У таквој ситуацији говорити о држави, једноставно нема смисла. Не знам да ли ће на територији Украјине ишчезнути свака државност или ће се само „разићи“ по суседним државама и да ли ће бити успостављена некаква јединствена држава. Ако је и буде, онда само на конфедералној основи.

ВЗГЉАД: Шта мислите, шта ће даље бити са Новорусијом и њеним лидерима?

Ишћенко: Остаће географски назив „Новоросија“. Да ли ће се она очувати као политичка творевина, сада не могу да кажем. Сада крупни геополитички играчи, посебно Русија и Сједињене Државе, воде борбу за читаву Украјину. Још је рано да се говори о томе какво ће бити послератно уређење тих територија.

Очигледно је да Новоросија може да буде конфедерални део Украјине или може да оде у Русију, али ће онда ући само по областима: постоји појам „средња зона“ која укључује неколико области, исто такав биће појам „Новоросија“, који такође укључује неколико области. Политичка будућност те територије за сада је неодређена, једино што је јасно јесте да – она никада више неће бити саставни део унитарне украјинске државе националистичког типа.

Лидери који се појављују у првом плану у време револуције и грађанског рата, у миру брзо одлазе из активне политике или у приватност или, коме пође за руком, командују неким формацијама или већим јединицама у армији. У суштини, људи који руководе у миру и они који ратују на фронту – ипак су различити људи.

Зато мислим да ће се са лидерима Новоросије десити то исто, само, како коме пође за руком. У политички живот отићи ће појединци, а у приватност – већина.

(Факти)

Ознаке: интервју, Петар Порошенко, Ростислав Ишћенко, Украјина