Прочитај ми чланак
(Н.Бабић)
Од Немачке 1933. до Украјине 2014. – Лажним и монтираним оптужбама нове украјинске власти желе да забране Комунистичку партију
У уторак 8. јула министарство правосуђа Украјине је поднело тужбу у којој министар правосуђа Павел Петренко тражи забрану активности деловања Комунистичке партије Украјине, известила је служба за односе с јавношћу министарства правосуђа Украјине, преноси Итар-Тасс.
Руски Кореспондент подсећа да је 13. маја тадашњи вд председник Украјине, Алекандер Турчинов, апеловао на Министарство правосуђа да испита могућност забране Комунистичке партије „због могуће сарадње те партије са сепаратистима на југоистоку земље“
Дана 16. маја, Врховна Рада Украјине усваја нацрт резолуције број 4896 о укидању Комунистичке партије Украјине. Турчинов је затражио да је испита учешће КПУ у обављању активности „усмерених на кршење суверенитета и територијалне целовитости државе, поткопавање државне безбедности, незаконито одузимање државне власти, те да се одмах у складу са законом предузму мере за забрану странке“.
Након тога је министарство правосуђа послало захтев тужиоцу и безбедносним службама, које су провеле истрагу о могућим кривичним делима од стране руководства Комунистичке партије Украјине.
У јуну је шеф службе безбедности Украјине, Валентин Наливајченко, рекао „како је његова агенција прикупила и предала министарству правосуђа информације о илегалним активностима КПУ“.
Наливајченко је захтевао да се забрани рад странци и уклони имунитет комунистичким посланицима у Врховној Ради, као и представницима странке у регионима Луганск и Доњецк. Тада су заступници КПУ из регионалног савета региона Луганск у целости подржали парламент Народне Републике Луганск.
Алекандер Турчинов је све време говорио у прилог забрани Комунистичке партије Украјине, образлажући своју одлуку чињеницом да је странка „саучесник у терористичким и сепаратистичким активностима“.
Лидер Комунистичке партије Украјине, Петро Симоненко, такође је оптужен за „руску пропаганду“, а забрану деловања украјинске КП су тражили и „прозападни и демократски“ активисти ЕувроМаидана, међу којима су најватренији били лидер Десног Сектора Дмитриј Јарош и вођа Радикалне странке, Олег Љашко .
Током протеклих неколико месеци су представници Комунистичке партије Украјине у више наврата критиковали централне власти Украјине због вођења казнене операције на истоку, а лидер украјинских комуниста, Петро Симоненко, описао је ситуацију на југоистоку земље као „терор против сопственог народа“.
Комунистичка партија Украјине као засебна странка након распада Совјетског Савеза постоји од 90-их година, а само је 1991. накратко била подвргнута забрани, али након неког времена је опет наставила са легалним активностима.
8 јул 2014. Портпарол украјинског министартсва правосуђа изјављује како ће Окружни управни суд у Кијеву распарављати о забрани рада КПУ „због непријатељских активности против украјинске државе и подршке руским сепаратистима на југоистоку земље“:
Дневник Ст Петербурга пише како је украјинско министарство правосуђа поднело тужбу за забрану Комунистичке партије Украјине, а председник Украјинске Републиканске странке, Сергеј Герген, тражио да он именује главног тужиоца у случају против КПУ, што је украјински суд, ваљда како би сачувао привид тродеобе власти, на крају ипак одбио.
Представници украјинске Републиканске странке су покушали довести свог тужиоца у процесу, међутим, судија је одбацио петицију. Истог дана, министарство правосуђа је саопштило да још није припремило тужбу за забрану КПУ, те да „тужилаштво још није завршио истрагу по том питању.“
Тужбе против Комунистичке партије Украјине су постале све учесталије непосредно пред украјинске председничке изборе одржане 25. маја ове године.
Једини кримен и разлог за кривичну пријаву, ако изузмемо чланове КПУ у локалним огранцима на истоку земље, је било излагање лидера украјинских комуниста, Петра Симоненко, који је прозвао режим Украјине „нацифашистичким“, а догађај у Дому синдиката у Одеси „инквизицијом која је палила живе људе „.
Европска левица је у међувремену почела скупљати потписе у знак подршке колегама из Украјине и тражи да се престане са прогоном који подсећа на ’30-те године у нацистичкој Немачкој.
Korrespondent наводи како је неколико европских левичарских покрета почело да прикупља потписе у прилог Комунистичке партије Украјине, што је потврдио лидер Левог фронта у Русији, Егон Рутербах.
Рутенбах тврди да је КПУ „подвргнута политичком прогону од стране актуелне украјинске власти“.
„Против наших савезника у Украјини се користе прљави трикови, које прате малтретирања чланова управе и свих припадника Комунистичке партије у целини, која је неправедно оптужена за сепаратизам, али чак и за плаћање илегалних пошиљки оружја на југоисток земље“, рекао је Рутербах.
„Таква пракса се мора да заустави и морамо да привућемо светску пажњу на повреду украјинског устава који гарантује слободу политичког деловања“, додао је.
Према речима Рутербаха, само руски активисти су скупили више од 10.000 потписа „што показује да европски комунисти прихватају ставове Комунистичке партије и не прихватају притисак украјинског режима на КПУ“.
Уочи званичне кривичне пријаве против КПУ, украјински СБУ је објавио информације о притварању пет милитаната који су званично пријављени током истраге „да је Комунистичка партија организатор у набавци оружја за проруске снаге на ратиштима и да су учествовали у активностима против владиних снага у Донбасу“.
Комунистички лидер Петро Симоненко је то све назвао лажима, а за видео снимак са наводним признањем једног од ухапшених чланова КПУ је рекао „како је свима јасно да се ради о подвали“.
Осим тога, Служба безбедности Украјине је отворила и казнени поступак против КПУ заменика КПУ у региону Луганск који је људе звао да се придруже фракцији КП Народне Републике Луганск. Оптужен је за „покушај стварања терористичке организације на територији Украјине“.
************************************************** ********
Национал-социјализам – Одломак из Википедие:
(…) На изборима за Рајхстаг у јулу 1932., нацисти су сакупили невероватних 13.700.000 гласова и добили су 230 од укупних 670 места у Рајхстагу. Као тада најјачој странци, иако још без већине, председник Хинденбург понудио је нацистима место у коалиционој влади. Хитлер је одбио тражећи само потпуну власт. Рајхстаг је распуштен, и на изборима за његовог наследника у новембру, странка је пала и добила око 11.700.000 гласова што јој је донело само, у поређењу са прошлим гласањем, 196 места у парламенту. Комбиновани збир гласова комуниста и социјалдемократа био је преко 13.000.000, те су те две странке заједнодобиле 221 место у парламенту. Но, како су те две странке били љути непријатељи, нацисти су још увек задржали место најјаче странке у Рајхстагу. Хитлер је поново одбио коалициону владу и Рајхстаг је поново распуштен. На савет бившег канцелара Франца вон Папена, председник Хинденбург је 30. јануара 1933. именовао Хитлера канцеларом, те је странка започела стварање нацистичке државе.
При крају фебруара, пред сам почетак нове изборне кампање за Рајхстаг, зграда Рајхстага је уништена у пожару непознатог порекла. Нацисти су за палеж окривили комунисте и искористили тај догађај и то окривљавање како би на насилан начин сузбили комунистичку партију Немачке. Касније је и СПД сузбијен на насилан начин. Ниједна странка није пружила организован отпор. Све остале странке су накнадно законом забрањене, покушај стварања нове странке сматран је злочином и НСДАП је постала једина легална странка у Немачкој. У Акту од 23. марта 1933., Законодавне моћи Рајхстага пребачене су на странку. Акт је Хитлеру дао диктаторске моћи и означио крај Вајмарске Републике. По закону од 1. децембра 1933., НСДАП је „неповратно стопљен с државом“. (…)
Оно што је уследило је позната, најмрачнија страница људске историје.
(Адванце)
