Прочитај ми чланак
Крајем 1943, у периоду у коме је још увек много крви морало бити проливено и храбрости показано како би се уништило зло нацистичке ратне машинерије, Руска православна црква донирала је око 8 милиона рубаља (од чега је око 2 милиона сакупљено заслугама верника) како би опремила један тенковски батаљон Црвене армије.
Батаљон је носио име руског националног хероја, Дмитрија Донског, првог велможе који је устао против монголске власти у Русији.
Акција прикупљања средстава за формирање тенковског батаљона Руске православне цркве почела је још 30. децембра 1942, када је патријарх московски Сергије позвао епископе, свештенике и парохијске заједнице да “осим молитвама узму учешће у подвигу победе и донацијама за формирање тенковског батаљона који би носио име Дмитрија Донског“. 7. марта 1944, неких 5 километара северозападно од Туле, 40 купљених тенкова предато је Црвеној армији, и то Првој гардијској тенковској армији. На свечаности која је том приликом одржана присуствовао је и митрополит крутицки и коломенски Николај, што се сматра првим јавним сусретом црквених званичника са официрима и војницима Црвене армије.
Он се тада обратио совјетским тенкистима следећим речима:“Терајте омраженог непријатеља из наше Велике Русије! Нека вас славно име Дмитирја Донског води у битку за свету руску земљу! Напред, к победи, браћо војници!“ Пут ка победи, за ову јединицу, почео је већ у ноћи 23. на 24. март 1944, када се први пут сударила са непријатељем код Умана у Украјини.
Тенковски батаљон Дмитриј Донски је био једна од првих оклопних формација Црвене армије која је добила модернизоване тенкове типа Т-34-85 (конкретно поседовала их је 19), а њен главни адут били су тенкови ОТ-34, што је верзија Т-34 са монтираним бацачем пламена (њих је јединица поседовала 21). Батаљон је изразито успешно војевао и показао се достојним имена јунака које носио.
Процењује се да је јединица у само прва два месеца борби ликвидирала око 1400 хитлероваца, уништила и онеспособила 40 топова, стотинак митраљеских гнезда, 38 тенкова, 17 оклопних возила и око 100 других возила. Након завршетка Другог светског рата тенкови ове јединице нашли су се у музејима Москве, Лењинграда и Туле.
(За Србин. инфо: Борбени ефективи)
