Прочитај ми чланак
Кина је добила статус државе-посматрача у Арктичком Савету, али она жели да постане и његов стални члан, према чему је резервисана Русија, као највећа арктичка држава. Због тога, ради својих економских и научних интереса на Арктику Кина ће наставити да сарађује са арктичким земљама у промовисању стабилности и развоја тог региона.
Она је најавила да ће проширити истраживачки и научни поларни институт који ће сарађивати са нордијским истраживачким центром за проучавање климатских промена.
Државна рударска фирма Sichan Xinue Mining је пристала да финансира велики међународни рударски пројекат „Исуа“ на Гренланду ком би се придружиле и друге две кинеске рударске компаније, Jiangxi Zhongrun Mining и Jiangxi Union Mining, у истраживању злата и бакра. И други пројекат, као што је топљење алуминијума, попримиће свој облик уколико „Исуа“ успе.
С обзиром да Русија улаже велике напоре да истражи и експлоатише угљоводоник и минералне ресурсе, разумљиво је да је за њу непријатно и узнемирујуће што Кина предузима акције на Арктику које ће у будућности довести до отварања Северног морског пута за интерконтиненталне размене Европе и Азије. Чини се да је Москва забринута, иако је Пекинг „стратешки партнер“.
Пекинг тврди да су други актери покушали да изузму Кину, али уз огромне напоре и велике издатке у финансирању енергетске инфраструктуре у Русији и Канади, као и својим научним програмом истраживања Арктика, Кина је на крају успела да пољуља равнотежу Арктика у рекордном року. Могли бисмо рећи да је Кина скупо платила овај новооткривени статус. Ипак, њиме ће да оствари неке конкретне циљеве.
Она добија стратешки положај у северној Европи и Русији, а можда и у Канади. Она сада има место где у потпуности може да учествује у решавању проблема климатских промена и могла би да утиче на кинеску климу која уништава пољопривредни капацитет и чини да буде подложна поплавама. Поред тога, Северни морски пут отвара јефтинију алтернативу за интерконтиненталну трговину.
Русија је највећа арктичка држава и све ово чини Москву обазривом према показаним кинеским тежњама.. Премијер Русије, Димитриј Медведев изјавио је у једном интевјуу у Норвешкој да верује Кини и додао да Москва жели продуктивну сарадњу са свим члановима савета, укључујући и Кину: „То је природно, то је наш регион, ми живимо овде. Ово је наша домовина.“
Арктички савет чини осам земаља међу којима су Русија, САД, Канада, Данска, Исланд, Норвешка, Финска и Шведска. Статус држава посматрача добиле су Кина, Индија, Италија, Јапан, Јужна Кореја и Сингапур.
Интересовање за Арктик брзо расте. Не само Кина, већ и остали чланови Азије ће настојати да максимално повећају свој утицај у Савету због истих разлога. Предвођени с Кином они недвосмислено поручују Москви (можда тренутно још пригушено, но с времено све гласније и гласније) да Арктик јесте руска кућа, али не више и само његов дворац. Због тога биће веома занимљиво посматрати како ће се даље развијати компликовани односи стратешког партнерства Кине и Русију и кроз призму обостраних претензија према Арктику.
извор: diplomat, rtv, vikipedija
Дениса Дејановић
