Прочитај ми чланак
![Ruska vojska-300x225]()
(Руски дом, Комерсант)
«Огоњок» се сетио најважнијих војних реформи које су спровођене у Русији
1550. године Иван Грозни је основао полуредовну војску стрелаца, која се у прво време састојала од 3 хиљаде људи. Стрелцима је било дозвољено да живе у предграђима, да се баве трговином и привредом.
За управљање и снабдевање војске створен је централизовани систем управа (Редова, Стрелаца, Помесни итд.). Као стамостални род војске издвојила се артиљерија. Још једну новину је представљало оснивање стражарске службе за чување граница.
1669. године Петар I је укинуо војску стрелаца и увео је обавезну војну службу која је омогућила да до краја његове владавине број редовних копнених снага достигне 210 хиљада људи. Доживотна војна служба је касније смањена на 25 година. Истовремено се стварала Ратна морнарица, која се 1725. године састојала од 48 линијских бродова, 787 галија и других бродова.
У војсци су основани пукови, бригаде и дивизије, у флоти – ескадре, дивизије и одреди. Уведен је јединствени систем војних звања, Највиши орган војне управе постао је Војни колегијум (касније – министарство).
1860-1870-их година, за време Александра II војни министар Дмитриј Миљутин је спровео највећу реформу од времена Петра I: она је резултирала преласком на свеопште служење војног рока.
У војску су позивани сви грађани царства који су навршили 20 година, без обзира на слој којем су припадали. Рок војне службе је скраћен на 15 година, укинуте су телесне казне. Миљутин је 1864. године корпусни систем заменио војно-окружним, поделивши територију царства на 15 војних округа.
1905-1912. године у току нове реформе из војске је отпуштено око 7 хиљада официра, уведен је нови начин атестације. Рок служења у копненим јединицама и артиљерији смањен је на 3 године, у другим родовима војске – до четири, у морнарици – до пет.
У јануару 1918. године Совнарком РСФСР је издао декрете о оснивању Радничко-сељачке Црвене армије и Радничко-сељачке Црвене флоте. Стварањем нове војске бавио се шеф Реввојенсовјета Лав Троцки.
У прво време њен састав је попуњаван на добровољној основи, али је у мају 1918. године мобилизација постала принудна. На службу су позивани и бивши царски официри, који су добили звање „војних стручњака“. Укидане су еполете и војна звања (уместо њих у употреби су били називи дужности).
1924. године пленум ЦК РКП (б) је донео одлуку о новој реформи, којом се бавио Михаил Фрунзе, који је у јануару 1925. године именован за народног комесара војних и поморских послова. Бројно стање у војсци смањено је од 5,5 милиона људи с почетка 1920-их година на 562 хиљаде 1925. године. Комесаре су заменили помоћници командира за политичко васпитање, што је у војсци обновило принцип самосталних руководилаца.
1946. године промењен је назив РККА, која је добила назив Совјетска армија. Народни комесаријати одбране и РМ су обједињени у Министарство оружаних снага СССР, на чијем челу је био лично Јосиф Стаљин. Број припадника самих оружаних снага је за две године смањен од 11,3 на 2,8 милиона људи. До 1967. године обавезна војна служба је трајала три године, а затим – две.
2008. године министар одбране Анатолије Сердјуков је започео нову реформу. Њен главни елемент је представљао прелазак са система од четири карике управљања (војни округ, армија, дивизија, пук) на три карике (округ, оперативно командовање, бригада). Уместо шест округа остала су четири, у њихов састав су биле предате снаге ОС, ПВО и РМ. Укупан број оружаних снага је смањен од 1,13 на 1 милион људи.
За 4 године отпуштено је око 130 хиљада официра и око 100 хиљада заставника копнених и поморских снага. Војни рок је скраћен на годину дана.
