Прочитај ми чланакСтратег који је 2024. године водио предизборну кампању председника САД Доналда Трампа, помаже главној опозиционој странци у Албанији да на парламентарним изборима у недељу постигне неочекивану "ренесансу" и свргне владајуће социјалисте премијера Едија Раме, пише данас бриселски портал Политико.
Крис ЛаЧивита, стратег америчких републиканаца који је донео „политичко васкрсење Доналда Трампа 2024. године“, пише портал, помаже конзервативној Демократској партији Албаније, чији се лидер Сали Бериша „нада свом политичком опоравку од оптужби за корупцију“.
Победа Берише би окончала 12 година владавине Раминих социјалиста, током које је „постао социјалистички тешкаш и држи Албанију у свом заточеништву више од две деценије, прво као градоначелник Тиране, а затим као премијер, што су међународни посматрачи описали као период у којем је једна странка заробила државу“, пише Политико.
Беришина победа на изборима би „на сцену региона (Балкана) који се дуго сматрао стратешки рањивим на руски и кинески утицај, довела политичку силу отворено усклађену с Трамповом агендом у региону“, каже се даље.
Портпарол Демократске партије Албаније Алфред Лела је за Политико рекао да „Трамп и Бериша имају изузетно сличне профиле“ јер су их „прогањали естаблишмент – и домац́и и међународни, као и правосуђе њихових земаља, и представљени су као опасни аутсајдери који морају бити елиминисани из политике по сваку цену“.
На једном скупу ове године ЛаЧивита је рекао да „уз просперитетну демократију и истинско пријатељство са Америком, можемо поново учинити Албанију великом“.
Бериша који сада има 80 година, нашироко се сматра „оцем албанске демократије“ због своје улоге у протестном покрету који је свргнуо последњи тврдокорни комунистички режим у Европи 1992. године и због тога што је постао први демократски изабрани председник те земље.
Али, био је мета администрације Џоа Бајдена 2021. године због наводне корупције, што је покренуло трогодишњи хаос у Демократској партији Албаније током којег је Бериша избачен из парламентарне групе и на крају стављен у куц́ни притвор, али му је суд контролу над странком вратио 2024. године.
Могућа изненађења
Иако анкете сугеришу да би владајуц́а Социјалистичка партија могла да освоји око 48 одсто гласова, а демократе заостају за најмање 10 процентних поена, увођење гласања дијаспоре први пут и ниска поузданост анкета ипак би могли довести до изненађења.
То би био запањујуц́и изборни препород за Беришу који је био председник, у два мандата премијер и углавном се повукао да би следец́ој генерацији дозволио да води Демократску партију.
Онда је уследио шок из иностранства: САД су прогласиле њега, његову ц́ерку и сина „персонама нон грата“, а тадашњи државни секретар Ентони Блинкен је навео „значајну корупцију“ као разлог.
Бајденова администрација је саопштила да је Бериша био умешан у „злоупотребу јавних средстава и мешање у јавне процесе… у своју корист и за богац́ење својих политичких савезника и чланова породице угрожавајућо поверење албанске јавности у државне институције и јавне званичнике“.
Бериша је захтевао чињенице и доказе, као и неколико америчких конгресмена, али Блинкен никада није изнео ниједан доказ, рекао је Лела.
Политико пише да је Албанија „жестоко проамеричка земља, а чињеница да је историјски лидер главне опозиционе групе стављен на црну листу САД у очима многих Албанаца слична је политичкој смртној пресуди за његову странку“.
Ту се појављује „гуру“ ЛаЧивита који је помогао Трампу и изјавио да га Беришин статус није одвратио већ га је инспирисао да помогне, рекао је Лела.
Бериша је рекао да је истрага о корупцији против њега, с оптужницом подигнутом тек после америчке одлуке и куц́ног притвора, била политички мотивисана.
Он је покренуо протестни покрет у Тирани и говорио из кућног притвора – из свог стана на осмом спрату зграде у којој станује, све док није пуштен на слободу у новембру 2024. године.
Рама који је на власти од 2013. године, вредно је радио на томе да придобије Запад: „од појављивања на састанцима у Бриселу у тренеркама и патикама, до третирања мрзовољних евро-бирократа као краљева на блиставим конференцијама организованим у Тирани“, пише Политико.
„Харизматичан и често намерно претеране реторике, вредно је радио на томе да постане омиљени Албанац Запада“, пише портал.
Рамин позив упомоћ
И Рама је тражио помоц́ истакнутих саветника са Запада, ангажујуц́и стратега британске Лабуристичке партије Аластера Кембела 2012. године да му помогне да постигне убедљиву победу на изборима 2013. године. Бивши британски премијер Тони Блер је касније такође био укључен у саветовање Раме.
И социјалисти се удварају Трамповом ужем кругу, те је у априлу Рама рекао за Блумберг да сматра Трампа „добрим за све… не само да би Америку поново учинио великом… већ и да би натерао Европу да се пробуди и да се сабере“.
Један од најуноснијих развојних пројеката Рама је предао Трамповом зету, Џареду Кушнеру: закуп на 99 година острва Сазан – напуштене војно-обавештајне базе јужне обале Албаније, и земљиште у делти реке Вјосе.
Али напета политичка размена између Беришиних демократа и Раминих социјалиста прети да омете амбиције Албаније за приступање ЕУ, што је најважније питање за бираче, пише Политико.
„Њихов сукоб је спречио земљу да напредује до свог пуног потенцијала и на путу интеграције у ЕУ“, рекла је за Политико Валбона Зенели, сарадница Атлантског савета.
Уз „нови талас лидера и странака, потребно је гласање за политичке платформе и политике, а не за лидере странака“, казала је она.
Политико пише да се, „за разлику од вец́ине својих балканских суседа, и даље запетљаних у нерешиве спорове који проистичу из ратова током распада Југославије 1990-их, Албанија суочава са мало или нимало регионалног или међународног противљења да постане чланица ЕУ и углавном је деловала као стабилизујуц́и фактор у региону“.
Портал подсећа да Албанија важи за водец́ег кандидата за пријем у ЕУ, заједно са Црном Гором, а Рама се у кампањи пред недељне изборе обавезао да ц́е обезбедити приступање до 2030. године.
