Прочитај ми чланакСједињене Америчке Државе су фатално разједињене: демократе прете хапшењем Доналду Трампу, републиканци најављују обарање Џоа Бајдена до јула, централна банка Федералних резерви нема решење за спас долара, који је изгубио статус глобалне валуте. У Француској демонстранти прете председнику Емануелу Макрону одсецањем главе. У Швајцарској пропала једна од водећих банака Суиссе Цредит банк, на чијем челу се налази родно неопредељени Филип Банс, који се пре подне представља као Пиппа, а поподне као Пхилип. Немачка привреда је пред колапсом, али њена власт води политичку кампању против Владимира Путина и најављује судски поступак против Исуса Христа. Декаденција друштва и слабљење државних институција довели су до краха вредности на којима се заснива западна цивилизација, а то је поражавајућа вест за цео свет. О томе пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.
Суноврат Запада је почео пре тридесетак година, кад је победа у Хладном рату довела до пораза демократских вредности и привредног система Сједињених Америчких Држава, које су представљале матрицу савремене цивилизације. Америчка политичка и економска елита, предвођена радикално левим демократама и њиховим спонзорима из тзв. дубоке државе, промоцију своје идеологије и жељеног друштвеног модела спроводила је у целом свету, увек новцем и оружјем. Док је покушавала да овлада целим светом, Америка је урушила своје институције и економски систем, што је довело до подела у друштву које прете распадом уније.
Римско царство није пропало услед изненадне најезде варвара, већ зато што у Риму нико није марио за информације о доласку непријатеља. Владари су били заузети унутрашњим сукобима. По истом принципу урушена је и америчка империја. Усред војног прокси обрачуна са Русијом и економског с Кином, Америка се распада изнутра и то по свим нивоима друштва. Колико је криза озбиљна види се по томе што су угрожена два основна америчка симбола – председник и долар.
– Џо Бајден је још у Белој кући, али биће велико изненађење ако тамо остане дуже од следећих 90 дана – рекао је недавно пуковник Даг Мекгрегор, бивши саветник шефа Пентагона.
Пуковник Мекгрегор жестоко критикује поступке Бајденове администрације по свим темама, укључујући и америчку улогу у украјинском рату.
– Прошли смо ово у Вијетнаму, Ираку и Авганистану. Бојим се да ће се исто десити и у Украјини. Америчке могућности да пружи помоћ Украјини су ограничене. Ми можемо да своје партнере подржимо на мору и у ваздуху, али на копну губимо јер Русија има моћнију војску. Америка ће поступити по већ познатом сценарију. Врло брзо, кад задовољи своје интересе, једноставно ће повући своје трупе. Кад САД престану да снабдевају Украјину оружјем и новцем, прилично сам сигуран да Володомир Зеленски неће имати другог избора него да побегне у Мајами и да настави да живи у неком предграђу – рекао је недавно Мекгрегор за телевизију Фокс, уз објашњење да Украјина није имала либералну демократију, да је Зеленски хапсио политичке противнике и новинаре, као и да је Русији претио уласком у НАТО, на шта је Путин морао да одговори војном интервенцијом.
Америчка јавност губи интерес за рат у Украјини, али не и за новац који Вашингтон прослеђује Кијеву. Привреда је у рецесији, расту само инфлација и број незапослених, као и бескућника, којих сада има око два милиона, а стучњаци предвиђају да ће их до краја ове деценије бити око десет милиона. Док се распадају америчке институције и привреда, вашингтонска администрација новцем грађана финансира украјинску војску. Револтирани таквим поступцима, Американци су бес усмерили на свог председника, коме поручују: „Јеби се, Џо Бајден!“
Та порука се упућује Бајдену на протестима широм Америке, пред државним установама, банкама и седиштима инвестиционих фондова, на спортским догађајима, али и у Конгресу. Порука „Јеби се, Џо Бајден“ постала је тренд на друштвеним мрежама у измењеној верзији „Лет’с го, Брандон“.
Брендон Браун је возач у НАСЦАР серији, најскупљем америчком спортском такмичењу, које је пандан Формули 1. Пре месец дана, Браун је победио на трци у Таладега Суперспидвеју. Кели Ставаст, водитељка националне телевизије НБЦ, која је после трке интервјуисала шампиона, рекла је да су му гледаоци давали подршку повицима „Лет’с го, Брандон“, иако се и у директном преносу јасно чуло каква порука је упућена Бајдену, а не Брендону. Ставаст касније није хтела да одговори на питање да ли је погрешно разумела скандирање с трибина или је намерно слагала.
Републикански сенатор Тед Круз је искористио њен гаф, па је, уместо псовке на рачун Бајдена, почео да користи израз „Лет’с го, Брандон“. Та еуфемистичка синтагма је одмах прихваћена међу свим републиканцима и осталим критичарима Бајдена. Уместо вулгарног израза „Фуцк yоу, Јое Биден“, „Лет’с го, Брандон“ постао је тренд на друштвеним мрежама, штампано је осам милиона мајица и јакни с том поруком, која одјекује и у Конгресу.
– Желимо да радикални левичари из Демократске партије врате Америку тамо где су је нашли и да је, доврага, оставе на миру. Лет’с го, Брандон – рекао је недавно Бил Пози, републикански конгресмен са Флориде.
И демократе користе секс у политичком обрачуну с републиканцима, односно с бившим председником Доналдом Трампом. У време изборне кампање 2016. године Трампа су уцењивале две лепотице. Прво је бивша Плејбојева зечица Карен Мекдугал запретила да ће објавити причу о њиховој афери, коју су наводно имали 2006. године. Трамп јој је преко свог пријатеља Дејвида Паркера, издавача Национал Енqуирера, исплатио 150.000 долара. То се свидело и порно звезди Сторми Данијелс, која је одмах на исти начин уценила Трампа. Преко свог адвоката Мајкла Коена, Трамп је порно глумици платио 130.000 евра. Иако плаћање није кривично дело, савезни тужиоци сада воде истрагу у којој Трампу на терет стављају то што тај новац није приказао као трошак у кампањи, чиме је прекршио федерални закон о финансирању кампање. Политичари из Демократске партије и њима блиски медији најављују могућност хапшења Доналда Трампа. Ако до тога дође, републиканци ће организовати протесте у целој Америци, који лако, услед нагомиланог незадовољства и беса, могу да прерасту у обрачун с представницима власти.
Иза политичких кулиса одвија се економска катрастрофа. Да се финансијски систем налази пред колапсом показао је пример банке Силиконске долине, која је у фебруару била на 20. месту Форбсове листе, са имовином вредном 209 милијарди долара и депозитом од 175 милијарди долара, а у марту је банкротирала. Још двадесетак америчких банака, које су се до јуче сматрале моћним и стабилним, суочено је с падом акција на берзи, што указује да их чека иста силиконска судбина.
У опасности је и банка Федералних резерви. У прва два месеца ове године ФЕД је забележио оперативни губитак који прети да достигне ниво од 80 милијарди долара, какав је последњи пут забележен 1915. године. Уколико америчко економско племство, које управља ФЕД-ом, не нађе хитно решење за настале проблеме, централна банка би могла да банкротира већ за два-три месеца. Међутим, уместо нових идеја ФЕД покушава да пад заустави на исти начин као и у време Светске економске кризе 2008. и проблема који су изазвани пандемијом корона вируса 2020. године – штампањем долара. У оквиру дугорочног програма (БТФП) за обезбеђење ликвидности банака, ФЕД намерава да повећа новчану масу за 3.000 милијарди долара. Критичари упозоравају да то може само привремено да створи илузију о финансијској стабилности банкарске мреже, као пре 15 година, али да на тај начин неће бити уклоњени узроци проблема. С друге стране, штампање новца покренуће нови талас инфлације, који ће драматично угрозити грађане и привреду, а вредност долара ће свести на ниво цене папира на коме је штампан.
После живота војника и цивила, највећи губитак у украјинском рату претрпео је долар. Неколико најмоћнијих светских економија (Кина, Русија, Индија, Иран, Саудијска Арабија…) истиснуле су из платног система долар, који је изгубио полувековни статус доминантне валуте на светском тржишту. Трговина међу тим, а и многим афричким, азијским и јужноамеричким земљама, одвија се уз употребу њихових валута, са све мањим учешћем долара. „Нови политички и пословни односи између Саудијске Арабије и Ирана, под контролом Кине, веома су значајна ствар, то је међународни пренос моћи“, оценио је либијски политичар Муса Ибрахим. Пренос моћи је убрзан инсистирањем Кине и њених партнера да Америка сировине и робу коју увози више не плаћа безвредним папирима или бројкама на компјутерским екранима, него у натури, у злату или конкретним производима.
То је тежак ударац за долар, који је био најзначајнији извозни производ САД-а, али и на њену комплетну привреду. У новим условима једино спасоносно решење могло би да се тражи у промени америчке валуте. Уместо „петродолара“, коме је, очигледно, истекао рок, Америка би требало да за „нови долар“ обезбеди подлогу у злату и другим драгоценим металима или у природним ресурсима. Док то не уради, Америка неће моћи да се нада опоравку привреде и враћању утицаја на светске економске токове. Међутим, није лако заменити „петродолар“, пошто у трезорима ФЕД-а и ЈП Моргана нема довољно залиха злата, сребра, никла и осталих метала, којима би се гарантовала вредност „новог долара“.
Уместо тога, „финансијску заразу“, како проблеме с доларом назива Лери Мејер, бивши гувернер ФЕД-а, излаз из кризе се тражи у убрзању емисија долара на азијска и европска тржишта.
„Федералне резерве и других пет централних банака најавиле су координисану акцију за повећање ликвидности у аранжманима за размену у америчким доларима, што је најновији напор креатора финансијске политике да ублаже растуће напетости у глобалном финансијском систему. Централне банке, укључене у свапове у доларима повећаће учесталост доспећа са недељних на дневне“, наводи се у саопштењу ФЕД-а од пре неколико дана.
Одлука је мотивисана намером да се „побошља обезбеђивање ликвидности банака“ и да се смање тензије, које су изазване колапсом три значајне америчке хипотекарне банке. У пракси, ова одлука ће „финансијску заразу“ проширити из Америке на централне банке Енглеске, Канаде, Швајцарске, Јапана и Европске уније.
И пре интервенције ФЕД-а, зараза је захватила европски банкарски сектор. У првом удару страдао је швајцарски банкарски гигант Цредит Суиссе. И у ову пословну годину Цредит Суиссе је ушла са коефицијентом капитала првог реда (ЦЕТ 1), пошто је имала меру солвентности од 14.1 одсто и коефицијент покрића ликвидности од 144 одсто. Подаци су упућивали на то да је банка солвентна. Ипак, све се променило у само десетак дана марта, кад су инвеститори и штедише посумњале у ликвидност банке, чак и ако је тачно да је солвентна. Кад је Народна банка Саудијске Арабије, која је била највећи појединачки инвеститор, објавила да више неће моћи да финансијски подржава швајцарску банку, акције Цредит Суиссе на берзи су доживеле стрмоглав пад. Да би се избегао банкрот, швајцарска влада је посредовала у продаји Цредит Суиссе дојучерашњем конкуренту УБЦ Гроуп АГ. Сада имовина УБЦ-а вреди 1.600 милијарди франака, односно 1.700 милијарди долара, што је двоструко више од величине комплетне економије Швајцарске. Ипак, приликом куповине ЦС-а, УБС је одбио да прихвати и бројне обавезе, па су избрисане обвезнице првог реда (АТ1) вредне 17 милијарди долара, што представља највећи губитак инвеститора тог рејтинга у историји банака. Швајцарско регулаторно тело ФИНМА средином марта ове године објавило је да ће све релативно ризичне инвестиције бити сведене на нулу, док ће инвеститори бити исплаћени после преузимања од стране УБЦ-а. Власници отписаних обвезница одмах су најавили покретање судских поступака против Цредит Суиссе.
Европске институције за регулацију и контролу финансијског система објавиле су саопштење у коме истичу да је овај удар на инвеститоре изолован и једнократан случај. Такође, функционери Европске уније и одређени економски експерти указују на политичку позадину пропасти Цредит Суиссе банке. Оптужбе су усмерене према Саудијској Арабији и, наравно, Кини, која управља процесом глобалне прерасподеле моћи. Оштећени акционари и забринуте штедише ЦС-а немају разумевања за ту врсту алибија. Напротив, пред седиштем ЦС-а одржана је серија протеста, на којима је затражена одговорност менаџера те банке, на челу са директором Филипом Бансом.
Иначе, Банс је пажњу шире јавности привукао признањем да је „родно флуидан“, односно да се пола дана осећа као жена, пола као мушкарац. Пре подне се представља као Пиппа, поподне као Пхилип. Финанциал Тимес га је уврстио на списак 100 најутицајнијих жена у бизнису. За акционаре и остале клијенте Цредит Суиссе банке од сексуалног опредељења Пипе-Филипа Банса много је важнији финансијски губитак за који, између осталих, и њега сматрају одговорним. Банс је, такође, осумњичен да је учествовао у прању новца појединаца из бриселске администрације, који су управљали црним фондовима.
Европска унија је забринута због могућности ширења „финансијске заразе“. Брига је оправдана, пошто акције француске банкарске групе БНП Парибас ових дана губе на вредности. У Француској, као и у Америци, упоредо с финансијском и привредном, развија се и политичка криза.
Председник Емануел Макрон је прогурао уредбу о реформама пензионог система мимо парламента, пошто тамо није осигурао већину која би гласала за повећање старосне границе са 62 на 64 године за стицање права на пензију. План је добио подршку у Горњем дому француске Народне скупштине, али није ни разматран у Доњем, где Макрон и његова влада немају већину. Док је, пре неколико дана, образлагала одлуку о томе да се „заобиђе“ гласање у Доњем дому, премијерка Елизабета Борн је признала да „не може да се клади на будућност пензионог система“ јер у буџету нема довољно новца, па морају да се примене непопуларне мере. Посланици и левичарских и десничарских странака, укључујући и Макронову Ренесансну партију, одмах су затражили оставку премијерке, док је Марин Ле Пен истакла да је за овакву реформу пензионог система одговоран председник Емануел Макрон. Прва истраживања јавности показују да се 70 одсто становништва и 94 одсто радника противе оваквој реформи.
Французи имају и друге разлоге за протесте, а овај с померањем старосне границе само је долио уље на ватру. Неколико синдиката, међу којима и веома утицајни синдикат комуналаца, односно ђубретара, штрајкују већ две-три недеље. Због штрајка ђубретара у Паризу, који је почео петог марта, само у првих десет дана, с париских улица није однет отпад тежак 8.000 тона. Градоначелница Ан Идалго и шеф полиције Париза Лоран Нуњез прете да ће сви штрајкачи бити ухапшени и осуђени на високе затворске и новчане казне ако се хитно не врате на посао.
Власт прети, прете и грађани. Окупљени око запаљених контејнера, демонстранти узвикују пароле против Макрона и отворено му поручују: „Одрубили смо главу краљу Лују XВИ, можемо то да урадимо и Макрону“.
Цела Европа је у страху од почетка нове Француске револуције, која се не би зауставила само у Француској. На покрајинским изборима у Холандији, који су одржани пре две недеље, највећи успех је забележио Покрет пољопривредника и грађана (БББ), који је освојио највећи број мандата у Горњем дому. Владајућа коалиција је освојила осам пута мање мандата него на претходним изборима. Влада Марка Рутеа је 2019. године, употребом свих полицијских и војних јединица, успела да разбије протесте пољопривредника, који су се побунили због одлуке власти да, наводно због смањења азота у ваздуху, драстично смање број стоке. Уместо да се супротставе оружјем, фармери су одлучили да своја права бране политичким средствима. Успели су, добили су 15 места у Сенату Холандије.Аналитичари истичу да су лидери БББ-а направили добру популистичку платформу, која је освојила подршку традиционалиста, конзервативаца и осталих грађана који држе до моралних вредности. „За нас су гласали сви грађани који су нормални, који су за нормалне вредности и нормалан живот“, рекла је Каролин ван дер Плас, лидерка БББ-а.
И власт у Немачкој, као у Француској и Холандији, неразумним и опасним експериментима изазива незадовољство грађана. Уместо да тражи решења за привредне проблеме у које је Немачка упала услед мешања у рат Украјине и Русије, владајућа коалиција подстиче поделе у друштву по свим питањима, укључујући и верска. Лево-зелени фанатици покренули су „судски поступак против Исуса Христа“. У обрачуну против хришћанства, они оптужују Христа за хомофобију, мизогинију и ширење религиозних догми које су у супротности са људским правима. Иако та акција, на први поглед бесмислена и болесна, нема ширу политичку и медијску подршку, упоредо траје сукоб у немачкој Римокатоличкој цркви, који прети много озбиљнијим последицама. Врло утицајна група црквених великодостојника, окупљена око кардинала Рајхарда Маркса, надбискупа Минхена, поднела је званичан захтев Ватикану да се одобри женама да добију чин свештеника, затим да се, у оквиру „политике отворених врата“, промени став о ЛГБТ популацији, као и да се укине целибат. „Хомосексуална оријентација је део људског идентитета каквог је Бог створио, па се ни Ватикан не сме имати другачији став“, наводи се у саопштењу Франкфуртске конференције, коју је организовао кардинал Маркс.
Кардинал Рајхард Маркс је пре две године поднео оставку на положај минхенског надбискупа, наводно због неуспеха Римокатоличке цркве у Немачкој да спречи „катастрофу сексуалног злостављања које спроводе свештеници“. Папа Фрања је одбио оставку и поручио кардиналу Марксу да настави борбу против свих који врше сексуално насиље. Папа се огласио и о суђењу Исусу Христу у Немачкој, које је назвао „срамним поступком људи који не знају шта раде“.
Антихришћанска еуфорија, коју стимулишу леви екстремисти и самозвани реформатори из црквених кругова, изазвала је талас насиља. Крајем јануара и почетком фебруара две цркве су запаљене у Немачкој и седам у Француској, међу којима је и храм Госпе Фатимске у Паризу, у којој је пожар подматан два пута. Древна цркве Узвишења Светог Крста у Висену, у немачкој покрајини Вестервалд, запаљена је 10. фебруара ове године. У пожару је потпуно изгорео барокни олтар из 17. века, а оштећена је зидна слика Петера Хекера, једног од најзначајнијих немачких сликара, чија дела се налазе и у катедрали у Келну. Штета је процењена на око четири милиона евра.
Међу најагресивнијим критичарима хришћанства истиче се Аналена Бербок, немачка министарка спољних послова и једна од лидерки владајуће Зелене странке. Пре две године Бербок се надала да ће победити на изборима за канцелара Немачке и да ће наследити Ангелу Меркел. Кад је најавила кандидатуру, на друштвеним мрежама су објављење њене еротске фотографије и серија кратких порно снимака. Иако је у првој реакцији рекла да су у питању фотомонтаже, којима „лицемерни хришћански традиционалисти покушавају да је дискредитују јер не схватају да је сексуалност део сваке особе“, Бербок је касније признала аутентичност тог материјала, уз објашњење да је „била млада“.
И у Израелу трају политички сукоби у којима нису занемарљиви ни верски елементи. Владајућа коалиција, коју предводи премијер Бенџамин Натањаху, покренула је процес реформе правосудног система. Влада, која је изабрана пре два месеца, предложила је промену закона о правосуђу, како би преузела контролу над избором судија. Против таквих реформи устали су представници опозиције, правници, власници приватних компанија, црквени великодостојници, јавне личности и новинари, па чак и припадници полиције и војске, укључујући и Мосад. Стотинак агената Мосада потписало је петицију коју су покренули официри израелске војске, којом захтевају да им старешине одобре да учествују у демонстрацијама против Натањахуових реформи правосуђа. Дејвид Барни, директор Мосада, прихватио је захтев и одобрио запосленима који нису на командним функијама да се прикључе протестима, иако то закон не дозвољава.
Натањаху је демонстранте упоредио са „палестинским терористима“ и „умоболним антиваксерима“, и позвао полицију да „узврати ударац“ и да се „освети терористима“. То је покренуло нови талас протеста, још жешћих. Јаир Лапид, лидер опозиције, на Твитеру је то објаснио: „Премијеров позив на сламање протеста изазвао је насиље широм земље. Али, јеврејски народ ће се ускоро ослободити хиљадугодишњег вавилонског ропства.“
Грађани Америке, Француске, Холандије и многих других западних земаља воде борбу за ослобођење од тираније коју врше њихове владе. Побуне радника, пољопривредника и осталих грађана дају наду да можда није прекасно да би се зауставила пропаст западне цивилизације. Тој цивилизацији припада и Србија, која ће, такође, морати да се пробуди и побуни против однарођене власти и диктатора Александра Вучића. Можда ни за Србију није прекасно.
