Bivši američki obaveštajac Skot Riter dao je izjavu koja je odjeknula u geopolitičkim krugovima, predviđajući raspad NATO-a unutar narednih deset godina, a jedan od ključnih razloga vidi u strateškom zaokretu Turske prema Evroaziji.
Ову изјаву дао је у интервјуу за YouTube канал „Through the eyes of“, наглашавајући да је одлука Турске да се пријави за чланство у БРИКС-у сигнал да Анкара жели да се дистанцира од НАТО-а и Европске уније, које су по њему „тонући бродови“.
Ритер је објаснио да је за Турску одбијање од стране Европске уније које траје већ деценијама додатно оснажило њену одлуку да се окрене источним савезима попут БРИКС-а, што по његовом мишљењу представља „смрт НАТО-а“.
Овај потез види као симболички крај западних савеза, оцењујући да ће Европска унија опстати још краће време од НАТО-а, с обзиром на њене унутрашње проблеме, а посебно због немогућности да интегрише Турску.
Турска, према Ритеру, сада гледа ка новим, растућим савезима, где би могла да игра значајну улогу. Он је упоредио НАТО и ЕУ са „тонућим Титаником“, док БРИКС и сличне иницијативе види као „нови велики крузер“ са „великом журком“ на палуби, на којем Турска жели да буде део.
Ове изјаве долазе у тренутку када је председник Турске, Реџеп Тајип Ердоган, најавио да ће присуствовати самиту БРИКС-а у Казању. Турска већ годинама балансира између Запада и Истока, али ова најновија иницијатива показује њен све већи отклон од НАТО-а и окретање ка мултиполарним савезима.
Раније изјаве Скота Ритера о рату у Украјини
Скот Ритер је познат по својим оштрим ставовима о украјинској кризи и улози Запада у том сукобу. У више наврата је изјавио да верује да ће Русија изаћи као победник у овом рату.
Ритер тврди да је Украјина исцрпела своје залихе оружја и људства, што је довело до ситуације у којој је земља на ивици колапса.
Он је такође изразио мишљење да је Запад исцрпео своје залихе наоружања за Украјину, те да више нема довољно средстава да настави са војном подршком на нивоу који би омогућио Украјини да се одржи на фронту.
Ово је, према Ритеру, кључна тачка у разумевању зашто Запад неће бити у стању да настави подршку Украјини на дужи рок. Према његовом мишљењу, НАТО и Запад су већ исцрпили значајан део својих војних ресурса, а политичка воља за наставком рата слаби како се сукоб одужава и како расте унутрашње незадовољство због економских последица санкција Русији.
Ритер је често истицао да је стратегија Русије била дугорочно одржива, с циљем да исцрпи непријатеља и остави Запад без опција. Он верује да је руска војна доктрина базирана на дугорочној стабилности и отпорности, док је Запад, посебно САД, исцрпљен дуготрајним ратовима и интервенцијама које су смањиле капацитет за даља војна деловања.
Улога Турске у будућности
Турска, као кључни играч између Истока и Запада, може одиграти пресудну улогу у преобликовању глобалног политичког поретка. Њен заокрет ка БРИКС-у, који окупља земље са растућим економијама попут Русије, Кине, Индије и Бразила, симболизује промену равнотеже моћи.
Уколико Турска формализује своје чланство у овом савезу, то би могло додатно ослабити НАТО, не само на војном, већ и на политичком плану.
За НАТО, губитак Турске би значио озбиљан ударац, с обзиром на стратешку важност ове земље, њен географски положај и улогу у сигурности источног Медитерана и Блиског истока.
Турска, са друге стране, види своје интересе боље заступљене у оквиру БРИКС-а, где може сарађивати са државама које нуде алтернативу западној доминацији.
Закључак Ритера је да се свет убрзано мења и да традиционални савези попут НАТО-а и ЕУ-а више не пружају сигурност и стабилност какву су некада обећавали. Турска, која је већ дуго фрустрирана својим односима са Западом, сада тражи нове путеве и савезнике, а БРИКС се показује као платформа која би могла задовољити њене амбиције.
У том контексту, Ритерова предвиђања о крају НАТО-а и ЕУ-а можда изгледају радикално, али представљају важно упозорење о променама у глобалном поретку, где све више земаља тражи алтернативу западним структурама моћи.