Прочитај ми чланакНа аустријско-мађарској граници, у покрајини Бургенланд, влада ванредно стање. Према подацима покрајинске полиције у просеку се на тој граници затиче 3.000 илегалних миграната.
Аустријске власти су веома забринуте, јер актуелни број миграната подсећа на велики талас из 2015.
На аустријско-мађарској граници, у покрајини Бургенланд, влада ванредно стање. Према подацима покрајинске полиције у просеку се на тој граници затиче 3.000 илегалних миграната.
Свакодневно полиција затиче око 400 илегалних миграната, а неким данима и између 700 и 800.
Ситуација оптерећује полицију и војску већ месецима, а последњих недеља штање је ескалирало.
Од јула, када је било још 250 миграната дневно, број се удвостручио.
И кријумчари постају све бруталнији у свом деловању, на шта указују драматични инциденти, удеси услед бекства од полиције, у којима су повређени мигранти које у колима у већем броју превозе кријумчари.
Полиција претпоставља да је број илегалних миграната који прелазе у Аустрију далеко већи од откривеног.
Гувернер аустријске покрајине Бургенланд Ханс Петер Доскоцил је оценио да је тренутно стање димензија као 2015.године.
За разлику од тадашњег таласа, сада се ради о перманетном стању.
Становништво најпогођенијих општина Нојзидел, Оберпулендорф и Оберварт суочени су са призорима акција хапшења.
Градоначелници ових места најавили су да ће упутити отворено писмо влади у којем захтевају мере против илегалне миграције.
У првих осам месеци ове године Аустрија је примила више од 56.000 захтева за добијање азила.
То је, према подацима Министарства унутрашњих послова, раст од чак 195 одсто у односу на исти период прошле године.
Највећа група тражилаца азила у августу, као што је то био случај већ у јулу, јесу грађани Индије, док су то протеклих година били Сиријци и Авганистанци.
То, поред Индијаца важи и пре свега за Пакистанце и држављане земаља северне Африке.
Примера ради, у првих седам месеци ниједан захтев за добијање азила који је поднео индијски држављанин није позитивно решен, већ је одбијен.
Министарство указује да због тренутне ситуације спроводи брзи поступак решавања молби за тражиоце азила из одређених земаља.
У првих осам месеци ове године спроведен је такав поступак у 11.451 случају, и завршен је негативно.
То је утростручење негативних одговора у поређењу са целом 2021. годином.
Просечно трајање брзог поступка решавање молби за добијање азила је 25 дана, али готово 70 одсто се реши у року од три дана.
Министарство је саопштило да ове године већ бележи рекордан број одбијених захтева за азил са 31.500, што је половина поднетих захтева.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 22, 2022
