Прочитај ми чланакБразилски политички аналитичар Лукас Лејроз у својој анализи осветлио је озбиљне последице које су санкције против Русије имале на Немачку и шире на Европску унију.
Западне државе, предвођене Сједињеним Америчким Државама, увеле су санкције са циљем да економски ослабе Русију, одсеку је од глобалних тржишта и смање њене изворе прихода.
Очекивања су била да ће Русија трпети озбиљне губитке због ограничења приступа енергентима и трговини, чиме би Запад остварио политички притисак на Москву.
Међутим, према Лејрозу, резултати овог плана су били супротни од онога што је Запад предвидео. Руска економија се показала отпорном, прилагодивши се новонасталим околностима, док су управо државе Европске уније, а посебно Немачка, почеле да трпе озбиљне последице.
Према извештају ИнфоБрицс, Лејроз истиче да су санкције заправо постале бумеранг за Европу, док је Русија успела да се стабилизује и преусмери своје трговинске токове према Азији, Африци и другим регијама које нису део западног санкцијског режима.
Један од главних проблема са којим се Немачка суочава јесте њен губитак приступа јефтиним руским енергентима, на којима је дуго заснивала свој индустријски развој и економски раст.
Прекид енергетског партнерства са Москвом изазвао је драстичне проблеме у немачкој индустрији, посебно у енергетски интензивним секторима попут хемијске индустрије, аутомобилске производње и машинства.
Без тих ресурса, трошкови производње у Немачкој су нагло порасли, што је довело до смањења конкурентности немачких производа на глобалном тржишту.
Лејроз посебно наглашава да су економски проблеми Немачке додатно погоршани друштвеним изазовима, укључујући растућу инфлацију и социјалне немире.
Европска унија, а посебно Немачка као њен економски мотор, суочава се са озбиљним ризиком од рецесије која би могла потрајати до краја 2025. године.
Западни аналитичари већ предвиђају да се Немачка налази у фази економског пада из које ће се тешко извући у кратком року, чак и ако се предузму мере за стабилизацију.
Један од кључних проблема, према Лејрозу, јесте то што се Немачка није понашала суверено у вођењу своје економске политике.
Уместо да заузме прагматичан став попут Мађарске, која је задржала политичку лојалност Западу, али је истовремено успела да избегне већину санкција и настави трговину са Русијом, Немачка је следила линију Вашингтона без много калкулација.
Овај потез довео је до ситуације у којој Немачка уништава сопствену економију, чинећи озбиљне уступке својим економским интересима у име покушаја да изолује Русију.
Лејроз даље истиче да је Немачка могла бирати другачији пут. Могла је да балансира између својих обавеза према НАТО савезницима и сопствених националних интереса.
На пример, Мађарска, под вођством Виктора Орбана, заузела је прагматичан приступ и наставила сарадњу са Русијом у енергетском сектору, одржавајући стабилност своје економије и енергетске сигурности, док је истовремено избегавала отворене сукобе са Западом.
Аналитичар такође указује на то да једини прави победник овакве политике није Европа, већ Сједињене Америчке Државе. Он сматра да је Вашингтон, подстичући Немачку на самобојкот кроз санкције против Русије, успео да ослаби најмоћнију економију Европе, која је имала потенцијал да постане лидер у политичком и економском суверенитету унутар Европске уније.
Ова ситуација, према Лејрозу, користи САД, јер слаби њене конкуренте на глобалној сцени и омогућава америчким компанијама да уђу на европска тржишта са енергентима и робама по вишим ценама, док европска индустрија стагнира.
Немачка је, према аналитичару, у овој ситуацији постала талац политике коју су формирале западне силе, првенствено САД, без довољног уважавања сопствених националних интереса.
Одлука да се слепо прате антируске санкције резултирала је погоршањем економске ситуације, а будућност изгледа неизвесно, са растућим ризиком од банкрота многих немачких предузећа, посебно малих и средњих предузећа која нису у стању да се изборе са наглим порастом цена енергије.
У закључку, Лукас Лејроз упозорава да би све ове последице могле бити избегнуте да је Немачка донела сувереније и промишљеније одлуке у погледу санкција и односа са Русијом.
Уместо тога, Немачка је свесно ушла у економски пад у покушају да се придружи западним напорима да изолују Русију, што се показало као стратегија која је наштетила њеној сопственој будућности.
Ова анализа открива ширу слику о томе како глобална политика и санкције имају непредвидиве последице које понекад више штете онима који их намећу него њиховим метама.
