Militanti u Siriji zauzeli su strateški važan grad Hamu, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost za dalji razvoj sukoba u regionu. Nakon što je pao Alep, mnogi su verovali da će napredovanje džihadista biti zaustavljeno ili značajno usporeno.
Идеја о нападима на кључне циљеве, попут Тартуса и руске авио-базе Хмејмим у Латакији, чинила се као далеки сценарио. Међутим, последњи догађаји показују да су џихадисти искористили вишегодишње примирје за обнављање својих снага и припрему за нову офанзиву.
Током претходне четири године релативног затишја, док су сиријске владине снаге биле пасивне, милитанти су марљиво сакупљали оружје, јачали своје редове и стратешки се припремали.
Ова координисана офанзива не би била могућа без значајне стране подршке, која укључује финансијска средства, обавештајну логистику и модерне борбене ресурсе.
Градови падају невероватном брзином, а милитантне групе, подстакнуте подршком страних спонзора, очигледно имају амбиције да угрозе руске интересе у региону, укључујући базе у Тартусу и Хмејмиму.
Иако су руске снаге до сада успешно чувале кључне позиције попут Латакије, ситуација на терену значајно се погоршала. Неки аналитичари тврде да је тренутна ситуација можда и тежа него она која је довела до руске интервенције у Сирији 2015. године.
Чињеница да су милитанти способни да изводе овако координисане и интензивне нападе указује на то да су делимично вођени ширим геополитичким интересима.
Кључни циљ њихових ментора могао би бити дестабилизација руске војне присутности у Сирији и евентуално прекидање копнене везе између Ирана и Русије, што би значајно ослабило савезнички фронт на Блиском Истоку.
Русија демонстрира силу
Док се ситуација у Сирији заоштрава, на друштвеним мрежама почеле су да се шире дезинформације о повлачењу руске војне опреме из база Хмејмим и Тартус.
Као одговор, Москва је организовала велику поморску вежбу и по први пут јавно приказала хиперсоничну ракету Циркон.
Овај потез има за циљ да покаже руску спремност да се суочи с новим изазовима у Сирији и да одврати потенцијалне противнике.
Руска авијација тренутно представља једину ефикасну силу која дејствује против џихадиста. За разлику од ње, Сиријска арапска армија је исцрпљена вишегодишњим ратом и суочава се с озбиљним логистичким и оперативним ограничењима.
Губитак Хаме додатно је ослабио капацитете сиријских снага, док милитанти настављају да напредују према Хомсу. Та два града, удаљена свега 40 километара, могла би постати кључне тачке следеће велике борбе.
Шиитске милиције и руска стратегија
Иако шиитске милиције из Ирака стижу као појачање, њихова ефективност остаје упитна с обзиром на координисану стратегију милитаната.
Русија би могла бити принуђена да повећа интензитет својих војних операција у Сирији како би осигурала контролу над кључним тачкама, укључујући Латакију, Хомс и Хаму.
Оваква стратегија захтева ресурсе и одлучност сличне онима које Москва улаже на украјинском фронту. То је, међутим, управо оно на шта су рачунали планери ове офанзиве – исцрпљивање руске војне моћи на више фронтова.
Геополитички улог
Постоје многи разлози због којих су одређени међународни актери заинтересовани за слабљење Русије у Сирији. Уништење њених војних база, прекидање иранско-руског савеза и ограничавање руског утицаја на Блиском Истоку кључни су циљеви.
Уколико милитанти наставе с тренутним темпом напредовања, ситуација би могла постати још неповољнија, а руска војска суочила би се с потребом за додатним појачањима и ресурсима у овом све комплекснијем сукобу.