Прочитај ми чланак
(Reuters, The New York Times, AFP, Глас Русије, Адванце)
Током јучерашњег дана сиријски побуњеници, наоружани анти-тенковским ракетама, наставили су други дан изненадне офанзиве на алавитска подручја на простору западне Сирије.
Сиријски медији преносе како је војска током дана преузела контролу над 3 насеља у околини Латакије.
Информације говоре како је војска преузела контролу над насељима: Баит ал-Схакухи, Кафриах и Талла.
Вест долази након што су милитанти напали неколико насеља на простору планина у околини Латакије, на тзв. алавитском простору.
Исти извор истиче како се војска сукобљава са исламистима у околини Хомса.
Према задњим информацијама приближавају се граду Кардаха, родном граду председника Башара ал-Асада. Офанзиву сачињавају 10 исламистичких бригада, укључујући и две које су директно повезане са терористичком организацијом Ал-Каеда, преноси Ројтерс.
Током јучерашњег дана исламисти су напредовали на око 20 километара од Кардахе. Дан раније, у недељу, заузели су неколико села на северном врху планина, источно од лучког града Латакије. Ово подручје познато је и као алавитско подручје јер на њему живе већином припадници религијске секте Алавити, којој припада и сам председник Асад, те се сматра како Ассад овде има знатну подршку.
Улазак исламиста на ове просторе важна је симболичка победа за њихову страну, нарочито ако успеју заузети град Кардаху. Иначе, у граду Кардаха налази се маузолеј покојног сиријског председника Хафеза ал-Асада.
Многи се прибојавају како би могло доћи до покоља цивилног становништва у алавитским насељима. Информације говоре како бројни становници већ бјеже према Латакији. Мржња екстремиста према Алавитима је огромна те су многи од истакнутих побуњеника већ раније истицали како „све Алава треба побити“.
Помозите рад Србин.инфо! Не дозволите да нас угасе ЕУ и САД.
Поједини анонимни дипломати истичу у разговору за Ројтерс како би се на простору обале и планинских насеља може се десити велики покољ ако исламисти уђу.
Сиријски побуњеници прекорачили црвену линију
Отмице и масовна убиства талаца која врше терористи сиријске опозиције претварају се у њихов главни тактички метод у грађанском рату у Сирији. Члан руководства Нациоалне коалиције опозиционих и револуционарних снага Анис Ајрут је признао да масовна погубљења цивила на истоку и северу имају за циљ да се успостави „баланс страха“ са актуалним режимом. Мада режим
Башара Асада нико ни једном није оптужио за узимање талаца.
Најстрашнија саопштења стижу последњих дана са североистока Сирије, из курских региона. Тамо је било убијено око 450 талаца. Око 120 њих су деца, остало жене и старци.
Таоци су били чланови породица курдских устаника који воде жестоке и успешне борбе против екстремиста. Али северно од Алепа терористичке формације су окружиле курдске регионе. У опсади се нашло око милион људи. Курдски Демократски савез, основна партија сиријских Курда, тим поводом је објавила општу мобилизацију. Стотине људи пролази хитну војну обуку и пребације се у упоришта и на прве линије.
![sirijske-vojske-od-damaska-do-mediterana_2145_7874]()
Сирија: самоубилачким нападом до стратешки важне базе
Сиријски устаници су ујутро 6. августа заузели стратешки важну авиобазу Минах, северно од Алепа, у близини турске границе.
Владина војска и побуњеници су осам месеци водили огорчене битке за контролу над тим војним објектом.
Један од устаника је испричао да је важан преокрет било рушење капије базе: бомбаши самоубице из Саудијске Арабије су ударили у капију минираним оклопним возилима и срушили је.
Затим су побуњеници брзо окупирали војни објекат.
Дејства исламистичких терориста у Сирији нормалан човек може тешко да схвати, каже експерт руског Института за стратешке оцене и анализе Сергеј Демиденко. То су остаци средњевековне свести која нема ништа заједничко са политиком:
Терористи убијају жене и децу, узимају цивиле за таоце не зато што желе да свргну председника Башара Асада. Већ зато што воде „свети рат“. Зато они увек делују једнако. Терористи су радили то у Алжиру, у Ираку, у Либији. И они су већ пропали на томе и у Ираку, и у Алжиру и у Либији. И у Сирији ће такође. Таквим дејстивма терористи руше социјалну базу. Али они о томе не мисле.
Методе којима прибегавају исламистички терористи у Сирији стичу форме религиозно-етничких чистки. Према подацима арапских канала, у северним регионима земље муџахедини из одреда Џебхат-ан-Нурси и Исламске државе су узели као таоце око 400 алавита. Жене, децу и старце су довезли у правцу турске границе. Међу таоцима је један од лидера алавитске општине, 80-годишњи религиозни посленик Бадредин Газал.
Алавити су по конфесионалним карактеристикама врло блиски шитском усмерење ислама. Њима припада и председник Башар Асад. Од отприлике три милиона алавита Сирије, Турске и Либана већина живи на територији Сирије. Курда у Сирији има око 2 милиона, то је око 10% становништва.
Председник Сирије Башар Асад изјавио је јуче у Дамаску да дијалога са терористима опозиције нема и не може бити и позвао је да се на њих удари гвозденом песницом. Ни једном разумном човеку неће пасти на памет да је могућ обрачун са тероризмом политичким средствима, рекао је сиријски председник. Он је објавио да са терористима може да се оконча у току неколико месеци.
Владине трупе заиста односе сада једну победу за другом и мир ће у Сирију доћи. Мада рок који је навео Асад – неколико месеци, чини се нереалним, рекао је за Глас Русије председник Удружења пријатељства и пословне сарадње са арапским земљама Вјачеслав Матузов.
Мислим да сада истиче резерва подршке сиријских најамника и сиријске опозиције од стране Запада. Сав овај рат је и започео захваљујући снажној материјалној подршци западних земаља. Ова подршка слаби како истичу ресурси. А Русија, Кина и остале земље БРИКС не дозвољавају Западу у СБ да се отворено умеша у грађански рат на страни опозиције и најамника. А унутрашњи распоред снага у Сирији је у корист сиријског режима.
Отварање курдског фронта у сиријском грађанском рату може да донесе озбиљне неприлике суседној Турској. Сиријска курдска партија Демократски савез тесно је везана са Радничком партијом Курдистана. Последња одавно води оружану борбу против централне владе Турске, тражећи одвајање турског Курдистана. У Турској је најснажнија курдска заједница у региону. Њена бројност се процењује на 13-14 милиона људи или око 18% становништва.
