Pročitaj mi članakNaučnici sa Univerziteta Prinston modelirali su tok rata između Rusije i NATO-a, i zaključili da bi se vojni sukob punih razmera mogao odigrati po strašnom scenariju, koji bi doveo do smrti milijardi ljudi širom sveta, u roku od nekoliko sati.
Четвороминутни аудио-визуелни сегмент под називом „План А”, изазвао је ново интересовање од почетка руске „специјалне операције“ у Украјини.
Иако је нејасно, да ли ће руски председник отићи тако далеко да употреби нуклеарно оружје, ескалација сукоба у Украјини изазвала је талас дискусија о могућем избијању нуклеарног рата.
„Колико се може проценити, ово је најозбиљнија криза са потенцијалном нуклеарном димензијом која укључује Русију и НАТО од краја Хладног рата, чак и ако се ризик од нуклеарног рата и даље сматра „малим“, рекао је један од креатора „Плана А“, Алекс Глејзер.
Чак и пре него што је почела украјинска криза, Русија и Сједињене Државе су напустиле дугогодишње споразуме о контроли нуклеарног наоружања, почеле да развијају нове врсте стратешког наоружања, и прошириле низ околности под којима се ово оружје могло користити.
Симулација „Плана А“ доступна је на YоuТubе-у. Његова сврха је да истакне „потенцијално катастрофалне” последице нуклеарног рата између Русије и НАТО.
Након почетног налета интересовања за видео, гледаност снимка није порасла све до краја фебруара 2022, када је руски председник наговестио могућу употребу нуклеарног оружја. Од тада је симулатор добио више од милион прегледа.
Симулација почиње у контексту конвенционалног сукоба – Русија ће испалити хитац упозорења из војне базе у близини Калињинграда, у покушају да заустави напредовање америчких снага.
Тада ће НАТО узвратити тактичким нуклеарним оружјем из ваздуха. Нуклеарна размена у Европи брзо ће добити замах, након што Русија испали 300 бојевих глава из авиона и пројектила кратког домета, како би погодила базе НАТО-а и непријатељске снаге које напредују. Пошто ће значајан део Европе бити уништен, онда ће НАТО лансирати око 600 копнених и подводних пројектила на нуклеарне снаге Русије.
Док они лете ка циљевима, руска страна ће слати своје бојеве главе ка САД, са лансера, возила и подморница. У завршној фази сукоба, Русија и НАТО ће напасти међусобно, 30 најнасељенијих градова и економских центара, користећи по 5-10 нуклеарних бојевих глава, у зависности од броја становника. Након тога, способност страна да воде глобални сукоб биће сведена на нулу.
Према Глејзеру, глобални термонуклеарни рат ових размера свакако се може сматрати „најгорим сценаријем“.
Под претпоставком да нуклеарна размена остане „ограничена“, и да друга страна одступи или узврати само конвенционалним оружјем, постојаће огроман притисак на доносиоце одлука да „узврате“ и лише противника предности. Ефекти нуклеарног рата на живот на Земљи били би „незамисливи“.
„Поред непосредне штете и економског и друштвеног колапса, доћи ће до нуклеарне зиме која ће погоршати катастрофу“, рекао Глејзер, позивајући се на једну студију која је показала да ће више од 5 милијарди људи на крају умрети од последица нуклеарног сукоба између Сједињених Држава и Русије.
„Не бих желео да спекулишем колико дуго ће човечанству бити потребно да се опорави“, закључио је Глејзер.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 19, 2022
