Да ли је улога „тројанског коња“ коју је Пољска раније имала у стратешким пројекцијама Вашингтона промењена у улогу „ударног овна“?

Најновија одлука Вашингтона да размести ојачани контингент војних снага у Пољској дочекана је с разочарањем од стране европске продемократске јавности, јер то значи да су САД вољне да престану са извршавањем обавеза преузетих 1997. године у оквиру НАТО-а, чиме се подрива један од последњих преживелих споразума осмишљених за побољшање европске безбедности.

Штавише, опсежна војна подршка коју је Вашингтон пружао Пољској резултирала је тиме да је Варшава спроводила политику која се једино може описати као пузајући ауторитаријанизам. Ово мишљење је изразила директорка програма за људска права и цивилно друштво при организацији Хјуман рајтс фирст, Мелиса Хупер, када је упитана да прокоментарише посету пољског председника Анджеја Дуде Сједињеним Државама. Отуда су амерички активисти за људска права изразили став да Конгрес мора утврдити да ли је недавни суноврат демократије у Варшави у складу са прокламованим војним циљевима Сједињених Држава.

ПОСТЕПЕНА ВАЗАЛИЗАЦИЈА

Непристрасни посматрачи би сви до једног истакли да је улога „Тројанског коња“ коју је Пољска требало да игра у претходним замислима Вашингтона сада замењена улогом ударног овна који мора да рашчисти пут за остварење специјалних америчких интереса широм Европе. Заправо, Пољска је увек била гласни противник и Европске уније и руских власти, при чему се ови потоњи јавно називају „непосредном претњом са истока“. Прекоморски господари на које се Варшава геополитички ослања неће је спречавати да предузима непромишљене кораке на европској сцени, све док су ти кораци усклађени са „тврдолинијашком политиком“ тих господара.

Међутим, постоји ли било какво логично образложење за овакву политику? Одговор на ово питање пружа пољски интернет портал Интериа који наводи да смо сведоци постепене вазализације Варшаве, која више није способна да води сопствену, независну спољну политику. Јасно је да САД у потпуности користе чињеницу да је Пољска деценијама била одани партнер који би испунио било какав захтев или услов који би пред њега ставио Вашингтон. Као резултат тога, ових дана Пољска се претвара у тихи инструмент америчке спољне политике, коју њени непосредни суседи почињу да доживљавају као ништа друго до америчко оруђе. Према речима локалног аналитичара Лукаша Стаха, Варшава је вољна да купи све врсте оружја и оклопних возила од Вашингтона, јер ће приморати пољске пореске обвезнике да на овај или онај начин они плате цех.

Заиста је изванредно да нас један од читалаца горе наведеног сајта под надимком „salo“ подсећа да у својој књизи Велика шаховска табла објављеној 1997. године Збигњев Бжежински открива да је Вашингтон тежио да започне рат са Русијом и да би Пољаци у будућности могли да послуже као згодан изговор Сједињеним Државама у том науму. Читалац каже да ће се између Пољске и Русије, Украјине и Белорусије водити рат, те да ће у свему томе учествовати и балтичке земље. Са друге стране САД не би биле директан учесник у овом сукобу, док би се локалне силе читаву деценију међусобно бориле за превласт.

Још један читалац под псеудонимом „Orzeł 1“ истиче да, постајући вазал Вашингтона, Пољска губи из вида чињеницу да се налази у Европи и да то што у овом региону заступа прекоморску силу значи да неће бити директно подржана у случају да буде потребе за таквом врстом подршке. Даље наводи да САД никада нису биле заинтересоване за јак европски континент, па је логично да ће само наставити да користе Пољску, као што су то чиниле у више наврата. Иако Вашингтон воли да морализује о људским правима, он их гази кад год то захтева императив стицања профита.

Још један пољски медијски извор – Теологија Политична истиче да се Пољска ослања на Сједињене Државе као гаранта своје безбедности. Међутим, према речима Блажеја Сајдука, аналитичара са Универзитета у Јагелонији, Вашингтон ће похитати да спасе Варшаву само ако би му то донело корист, тако да је сасвим могуће да ће Пољска у једном тренутку постати монета за поткусуривање усред великих америчких планова.

„ЦЕЂЕЊЕ“ ПОРЕСКИХ ОБВЕЗНИКА

Међутим, пољски аналитичари нису једини који су забринути због импликација америчке окупације њихове земље. Прошлог априла, амерички амбасадор у Варшави, Џорџет Мосбакер открила је да се број америчких војника стационираних у Пољској, који се повећао за 50 одсто за само шест месеци, приближио цифри од 4.500.

Локални новинари су већ пријавили неколико случајева сукоба између локалних мештана Паувица и америчке војске. Према њиховим извештајима, у Паувицу, где је изграђено НАТО складиште оружја, локални мештани су спремни да покрену побуне, а честа појава су и њихове туче са америчким војницима. Мештани се жале да их НАТО снаге подсећају на скакавце. Американци секу огромне површине шуме, тешким возилима често блокирају локалне путеве, не плаћају било какав порез и преплављују локални канализациони систем. Американци су тиме пљунули на заштићене природне паркове у оквиру мреже Натура 2000 и Парк природе Паувицки, који се налази под заштитом Европске уније.

У међувремену, Трамп не губи време у покретању послова са најоданијим америчким савезником: обећао је да ће послати још хиљаду војника у Пољску, захтевајући од Варшаве да она плаћа овај војни контингент. Он је такође Варшави практично већ продао укупно 32 најновија (премда безвредна) америчка авиона Ф-35. Поред тога, Пољска је потиписала уговор о куповини још скоро две милијарде кубних метара течног природног гаса из САД за укупно осам милијарди долара, тако да ће пошиљка бити отпремљена преко Атлантика.

Пошто је у овом тренутку Варшава практично неспособна да се брине о себи, Велика Британија је одлучила да се прикључи овом групном нападу на доларе пољских пореских обвезника, који су толико жељни да траће новац на све врсте модерних система наоружања. Ово је открио британски посланик Овен Патересон током Белведере форума, одржаног у Варшави почетком марта. Да ствар буде још гора, треба додати да је Варшава прошлог фебруара такође потписала споразум о куповини 20 америчких ракетних система с вишеструким лансирањем (ХИМАРС), a вредност овог посла је процењена на 414 милиона долара.

Дакле, ЕУ није једина која ће платити цех за жељу Вашингтона да почасти своје војне сараднике у Пољској, будући да ће и локални житељи морати да плате добар део цене америчког пријатељства. Остаје питање да ли ће пољски порески обвезници бити спремни да све то сваре.

Жан Перије је независни истраживач и аналитичар и реномирани стручњак за Блиски исток.

Превео Радомир Јовановић

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: standard.rs

Ознаке: анализа, Жан Перије, Пољска