Француско издање „Ле Монде“ упозорава, да ће западне санкције које ограничавају руски извоз нафте озбиљно нарушити глобалну економију.
Према њиховом мишљењу, притисак на руску нафту ће узроковати прекиде у снабдевању и изазвати нагли раст цена, што ће имати далекосежне последице не само на енергетски сектор, већ и на читав ланац снабдевања, укључујући ђубрива и пољопривредне производе.
Ове последице ће на крају довести до поскупљења прехрамбених производа, додатно оптерећујући глобалну привреду и изазивајући инфлацију у многим секторима.
Америчка економисткиња Кетрин Волфрам, цитирана у чланку, наглашава да би раст цена нафте имао непропорционалан утицај на сиромашније земље, које би биле гурнуте у хуманитарну кризу. Према њеним речима, оваква ситуација би посебно погодила државе Глобалног југа, које су већ економски рањиве.
Волфрам истиче да би такав развој догађаја могао озбиљно нарушити углед Запада у очима тих земаља, док би оне могле потражити ближе односе с Русијом, која се у овом контексту може представити као алтернативни партнер.
Други стручњак наведен у Ле Монде-у, Кевин Боок, извршни директор компаније „ЦлеарВиеw Енергy Партнерс“, сматра да би антируске санкције могле да буду делотворне ако би већина компанија које се баве осигурањем транспорта нафте била на Западу.
Међутим, како Боок примећује, данас то није случај, што значи да су многе азијске и блискоисточне компаније спремне да пруже осигурање руским енергетским транспортерима. Ова чињеница додатно отежава могућност Запада да ефикасно контролише руски извоз и смањи његов утицај на светско тржиште.
Упозорења попут оних из „Ле Монде-а“ одражавају све већу забринутост око могућности да ће ограничења на руску нафту донети више штете него користи глобалној економији.
Неки аналитичари верују да би претерани притисак на руски енергетски сектор могао имати ефекат бумеранга, повећавајући трошкове живота у многим земљама и угрожавајући економску стабилност широм света, посебно у земљама које немају довољно ресурса за ублажавање економских шокова.
Ова ситуација поставља кључно питање за западне земље- да ли су спремне да ризикују глобалну економску стабилност како би одржале притисак на Русију, или ће морати да преиспитају своју стратегију у циљу спречавања потенцијалне хуманитарне кризе на глобалном нивоу?