Прочитај ми чланак

ШАХ-МАТ Kaко је народ у Француској осујетио подли план и надмудрио лукавог Макрона

0

Француску тресе велика револуција, са стотинама хиљада људи на улици које узалуд хапшењима, пендрецима и сузавцем покушава да застраши Макронова полиција.

Светски (и наши) медији углавном не преносе ништа о овоме или само штуре информације уз обавезно смањење броја демонстраната.

Шта се заиста дешава у Француској? 

Економска криза евидентна је у Европи последњих месеци (Клаус Шваб је најавио као нову агенду после короне), па су под изговором рата у Украјини глобалисти драстично дигли цене свега у циљу да народ убрзано доведу до просјачког штапа и у потпуно подређени положај. Међутим, Европљани још бесни због корона диктатуре, поручили су још летос својим властодршцима да „неће чекати зиму и глад скрштених руку“ и кренули су у различите видове борбе против својих репресивних режима. Од 1. октобра је велики број Британаца, Италијана, Немаца, Румуна, Грка, Пољака, Чеха… ступио у грађанску непослушност, која ће се манифестовати неплаћањем свих дажбина држави јер их економски уништава.

Да би спречио британски сценарио, уличне протесте и грађанску непослушност, као и судбину смењеног премијера Бориса Џонсона (а и новој премијерки се већ љуља фотеља), председник Француске је летос „чврсто обећао“ свом народу да ће на јесен да спречи дивљање цена, нарочито у енергетском сектору, који држе приватници блиски режиму. Али, већ у првим јесењим данима, Французе је погодила „изненадна“ и општа несташица горива на пумпама (званично због штрајка радника у приватним рафинеријама). 

Док се народ тукао за сваку канту бензина и чекали по 48 сати на пумпама избезумљени због изненадне несташице, Макрон је у стилу прекаљеног банкара Ротшилдових тугаљиво најавио да и Француску, ипак, чека иста судбина као остале Европљане – беспарица, ледена зима и хиперинфлација. јер, ето, мора се изаћи у сусрет (приватним) рафинеријама и прихватити инфлација као неминовност. Рачунао је да је лажима преко лета довољно дуго „кувао жабу“ и да уз малу помоћ рафинерија на препад може да уведе Швабову и Сорошеву економску кризу као „ново нормално“.

Ни у сну није рачунао да ће му полускувана жаба искочити из лонца и да ће му се догодити – народ. Нарочито није рачунао да ће нокаут добити од запослених на буџету у Јавном сектору! Уместо да полтронишу Макрону и сваком режиму као буџеташи у Србији, уместо да ботују за режим и вичу „ћути може горе“ као запослени у нашем Јавном сектору, они су предвођени синдикатима запослених масовно изашли на улице и отпочели општи штрајк!

Јавном сектору на улици су се придружили и приватници, студенти, сви слојеви друштва (без корумпираних политичара и тзв. вођа), решени да бране своје породице, куће, послове и кућни буџет од нове глобалистичке агенде. Макрон није предвидео овај потез којим га је народ надмудрио и ставио у шах-мат позицију па уместо да има контролисани хаос уз помоћ рафинерија, сад у земљи има општи штрајк запослених у разним професијама и секторима и тоталну побуну. Бесан народ се туче са режимском полицијом већ данима на улицама Париза, али не одустаје. Захтеву да се заустави инфлација и нагло поскупљење, Французи су додали још један – хитна смена Емануела Макрона.

План Ротшилдовог банкара би успео сигурно да су синдикати запослених и Јавни сектор чврсто уз власт, а против себе и свог народа, као у Србији. Али, изгледа да у Француској буџеташи више воле и поштују себе, своју децу и своју земљу од Макрона.

И Аустријанци „показали зубе“ режиму

У Аустрији је такође Јавни сектор задао озбиљан ударац Швабовој агенди и зауставио доношење спорног Закона о смрзавању нације и грејању канцеларија на максималних 19 степени током зиме. Синдикати запослених у Јавно-комуналним предузећима су издали саопштење да им не пада на памет да се смрзавају у канцеларијама под изговором „уштеде енергената“ (буквално су то написали), док општинари организују гала Божићне пијаце и вашаре са раскошном расветом, а скијалишта шљаште и раде 24 часа. Након тог саопштења је Закон, који је требало да уђе у у скупштинску процедуру, привремено (или трајно) заустављен.

 

За разлику од Аустријанаца, исти Закон је „глат“ прошао у Италији и то је још максимум загревања канцеларија спуштен на 18 (уместо од ЕУ одређених 19) јер синдикати и Јавни сектор ну Италији нису имали никакве замерке ни проговоре.