Pročitaj mi članak

Sada počinje ozbiljna igra: Kada Rusi otkažu ovaj ugovor – Počeće haos u EU

0

U “Dva plus četiri” ugovoru leži osnova nemačkog ponovnog ujedinjenja. U ovom ugovoru, koji se sastoji samo od deset tačaka, nekoliko pravila je utvrđeno kojih se ujedinjena Nemačka ubuduće trebala pridržavati.

На пример, Немачка је одустала од бивших источних територија, поставила максималан број војника за Bundeswehr и такође одустала од набавке оружја за масовно уништење.

Уговор је потписан између Савезне Републике Немачке и ДДР-а с једне стране и победничких сила САД-а, Совјетског Савеза, Француске и Велике Британије с друге стране.

Међутим, различите савезне владе су касније стално кршиле одредбе овог уговора. На пример, Члан 2 Уговора о Два Плус Четири каже:

„Владе Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике потврђују своје изјаве да ће с немачке земље потицати само мир. Према уставу уједињене Немачке, радње које су способне и које се с намером предузимају како би пореметиле мирни суживот људи, посебно вођење нападачког рата, противуставне су и кажњиве.

Владе Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике изјављују да уједињена Немачка неће никада користити своје оружје, осим у складу са својим уставом и Повељом Уједињених нација.“

Рат НАТО-а против Југославије 1999. године, у којем је учествовала и Немачка, недвосмислено је био кршење Повеље Уједињених нација, јер према Повељи УН-а, војна сила може се користити против друге државе само у самоодбрани током напада или уз дозволу Савета безбедности УН-а.

Међутим, Југославија није напала другу државу (посебно не чланицу НАТО-а), а Савет безбедности УН-а није одобрио НАТО-ов напад на Југославију.

Тадашњи немачки канцелар Шредер признао је годинама касније да је тиме прекршио међународно право.

Такође, Немачка је прекршила и “Два плус четири” уговор са Минским споразумом. Како се слаже Меркелина изјава да никада није намеравала спровести Мински споразум, већ је само желела да добије време да наоружа Украјину за рат против Русије, с изјавом из Зwеи-Плус-Виер уговора да ће с немачког тла „само мир потицати“?

Ово су само примери јасних кршења Zwei-Plus-Vier уговора, листа се може наставити.

Такви уговори имају преамбуле, врсте увода, који нису део уговора, али су важни као изјава о намери за тумачење текста уговора. На пример, у преамбули Zwei-Plus-Vier уговора стоји:

„Одлучни да узму у обзир безбедносне интересе свих, Уверени у неопходност коначног превазилажења супротности и даљег развоја сарадње у Европи“

Проблем је што Немачка спада међу државе које игноришу безбедносне интересе Русије. Морам стално наглашавати да је вероватно најважнији разлог за војно ангажовање Русије у Украјини – одлучност Запада, коју је подржавала и Немачка, да привуче Украјину у НАТО.

Русија се због тога осећа толико угрожено у својој безбедности да није видела други начин осим да насилно спречи чланство Украјине у НАТО-у.

Да је Немачка поступила у складу са преамбулом Zwei-Plus-Vier уговора и узела у обзир безбедносне интересе Русије, спречивши тако претњу од чланства Украјине у НАТО-у, не би дошло до ескалације грађанског рата у Украјини у фебруару 2022. године.

Штавише, немачка савезна влада данас тврди да се о безбедносном поретку у Европи мора разговарати без Русије. То је такође јасан прекршај уговора, јер то значи да Немачка жели створити сигурност против Русије, уместо да заједнички створи сигурност на европском континенту.

Како се то слаже с декларисаном одлучношћу у Zwei-Plus-Vier уговору да се „узму у обзир безбедносни интереси свих“ – укључујући и Русију?

НАТО се може називати одбрамбеним савезом, иако га свет сматра нападачким савезом након напада НАТО-а на Југославију, Либију и друге земље, али једно се не може оспорити: НАТО је војни блок. И кад се војни блок шири, то брине суседе.

Стога се поставља још једно питање: Како се ширење НАТО-а, што је створило супротности јер су друге земље тиме виделе угрожавање својих безбедносних интереса (које је Немачка наводно желела узети у обзир), слаже с изјавом да Немачка „жели коначно превазићи супротности и даље развијати сарадњу у Европи“?

И против овог дела преамбуле немачке владе су прекршене, посебно од стране данашње владе.

Први који је захтевао отказивање Два-Плус-Четири уговора био је Јури Хемпел, вођа Кримских Немаца. Хемпел је изјавио за РИА Новости да уговор „стварно није спроведен и треба га отказати“. Овај став дели „целокупна немачка заједница на полуострву“.

Припадајућа петиција за раскид уговора пристигла је у Федерални савет, горњи дом руског парламента, и очигледно има подршку неких сенатора.

Међу њима је утицајни члан Федералног савета Сергеј Цеков, који је често наступао као неформални портпарол већине у горњем дому руског парламента.

Такође су се у Думи појавили гласови који подржавају раскид уговора. Дмитриј Белик, члан Одбора за спољне послове Думе, изјавио је да би раскид Два-Плус-Четири уговора био праведан и дошао у право време.

Прво, треба напоменути да Два-Плус-Четири уговор нема клаузулу о раскиду. То је уобичајено у међународним уговорима, али обично постоји клаузула која одређује како би уговорне стране требале поступати у случају кршења уговора или спорова. Међутим, ни то није случај с Два-Плус-Четири уговором.

У Два-Плус-Четири уговору је утврђено да ће уговор бити ратификован од стране уговорних страна и ступити на снагу „на дан положења последњег акта ратификације или прихватања“.

Међутим, Русија би могла повући ратификацију. То је спорно поступање према међународном праву, али с обзиром на то да је немачка влада више пута и континуирано кршила уговор, Русија би имала добре аргументе да се више не осећа обавезном за поштовање уговора.

Шта би то имало за последицу, може се само нагађати. Теоријски, Русија би могла престати признавати данашњу Савезну Републику Немачку као државу, што би вероватно довело до прекида дипломатских односа.

Да ли би Русија заиста предузела такав корак, питање је. До сада се о томе само расправљало у руским експертским круговима, али чињеница да руски сенатори и већ чланови Думе озбиљно расправљају о томе показује да су немачко-руски односи тако лоши, као што нису били од почетка успостављања дипломатских односа између Савезне Републике Немачке и Совјетског Савеза.