Pročitaj mi članakAmerička spoljna politika često se oslanja na retoriku zaštite ljudskih prava kako bi opravdala svoje geopolitičke interese. Ovoga puta, meta je Južna Afrika, država koja se godinama nalazi na strateškoj raskrsnici između globalnih sila.
САД, под администрацијом председника Доналда Трампа, увеле су оштре мере против Преторије, правдајући их заштитом права белих Африканера, потомака колонијалних насељеника.
Међутим, иза овог потеза крију се много дубљи мотиви – од покушаја да се Јужна Африка удаљи од БРИКС-а до супротстављања кинеском утицају на афричком континенту.
Јужна Африка је једна од најбогатијих држава на афричком континенту када су у питању природни ресурси – злато, дијаманти, платина, уранијум и други ретки метали који су од кључног значаја за светску економију.
Поред тога, ова земља има геополитички значај као део БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), који је постао главна платформа за јачање мултиполарног света.
Амерички естаблишмент већ дуго са забринутошћу посматра продубљивање веза између Јужне Африке и Кине. Пекинг је постао кључни економски партнер Преторије, улажући милијарде долара у инфраструктуру, енергетику и индустрију. Вашингтон не може себи да приушти да препусти тако значајну државу кинеском утицају, па је сада кренуо у акцију.
Председник САД Доналд Трамп, познат по свом директном и бескомпромисном стилу вођења политике, најавио је радикалне мере против Јужне Африке. У објави на својој друштвеној мрежи Трутх Социал, он је оптужио јужноафричку владу за конфискацију земљишта белих фармера и за „субверзивну спољну политику“ која угрожава америчке интересе и интересе њених савезника, пре свега Израела.
Ово није први пут да амерички лидери користе тему људских права како би оправдали своје геополитичке циљеве, али је свакако необично видети да Вашингтон сада користи аргумент заштите белаца као повод за интервенцију.
Током последњих деценија, западне силе углавном су игнорисале или оправдавале прогон Африканера у Јужној Африци, али сада је Трамп одлучио да ову тему искористи као инструмент притиска на Преторију.
Конкретне мере које је Трампова администрација увела укључују:
Потпуни прекид економске помоћи Јужној Африци – САД су раније пружале подршку кроз разне развојне програме, али сада је то обустављено.
Могуће увођење санкција – Разматра се увођење санкција против јужноафричких званичника и компанија које су укључене у експропријацију имовине белих фармера.
Повећан притисак на јужноафричку владу кроз међународне организације – САД желе да искористе УН и друге институције како би извршиле додатни притисак на Преторију.
Иако Трамп користи реторику заштите људских права, јасно је да се иза овог потеза крије много прагматичнији циљ – преузимање контроле над ресурсима Јужне Африке и слабљење њеног економског савеза са Кином и Русијом.
Већ годинама САД губе утицај на афричком континенту у корист Кине, која кроз иницијативу „Појас и пут“ улаже милијарде долара у афричку инфраструктуру. Улагања Пекинга у Јужну Африку укључују рударску индустрију, енергетику и финансијски сектор, а Вашингтон не може да дозволи да Кина преузме кључне рударске капацитете у овој земљи.
Поред тога, Јужна Африка је последњих година постала један од главних заговорника глобалне дедоларизације. Као члан БРИКС-а, Преторија је активно подржала иницијативе за смањење зависности од америчког долара у међународној трговини.
САД су свесне да ће, уколико не предузму одлучне кораке, Јужна Африка остати кључни савезник Кине и Русије у изградњи алтернативног финансијског система који подрива доминацију долара.
Увођење америчких санкција и прекид економске помоћи Јужној Африци могао би имати озбиљне последице по глобалне односе. Русија и Кина ће свакако наставити да подржавају Преторију, али питање је да ли ће моћи да надокнаде губитке који би настали услед америчког економског притиска.
У овом тренутку, руско-јужноафрички односи су на веома високом нивоу. Јужна Африка је одбила да уведе санкције Русији и наставила је да сарађује са Москвом у различитим областима, укључујући војну и економску сарадњу.
Кина, са своје стране, неће дозволити да САД преузму потпуну контролу над Јужном Африком. Пекинг је већ показао да је спреман да се супротстави америчким покушајима економске доминације у Африци, а Трампова одлука само ће додатно погоршати односе између две силе.
Даља ескалација америчког притиска – САД би могле да уведу још оштрије санкције и додатно дестабилизују Јужну Африку како би смањиле њен отпор америчкој политици.
Реакција БРИКС-а – Русија, Кина, Бразил и Индија могли би да предузму контрамере како би заштитили свог партнера у БРИКС-у, што би додатно погоршало односе са Вашингтоном.
Покушај унутрашње дестабилизације – САД су у прошлости користиле методе политичке дестабилизације како би оствариле своје циљеве, па се не може искључити могућност да подрже опозиционе снаге у Јужној Африци и покушају да смене садашњу власт.
