Pročitaj mi članakPolitika deportacije ilegalnih migranata u Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je postala centralna tema javne rasprave nakon što je predsednik Donald Tramp objavio nameru da pokrene najobimniju akciju deportacije u savremenoj istoriji zemlje.
Његов план подразумева не само протеривање људи који се налазе у САД без легалног статуса, већ и низ контроверзних мера, укључујући слање појединих група илегалних миграната у треће земље, као и притварање одређених категорија миграната у озлоглашену базу Гвантанамо на Куби.
Најновије и најважније вести и анализе на нашем Телеграму – Пријави се
Међутим, оно што је изазвало посебну пажњу јесте информација да америчке власти планирају да депортују чак 1.182 особе у државе које више не постоје – Совјетски Савез и Југославију, док ће још 254 особе бити послате у бившу Чехословачку.
Ову вест је пренео амерички телевизијски канал Фокс њуз, указујући на административни хаос и проблематичан правни статус појединих имиграната који су деценијама живели у САД, али нису ажурирали документа након распада својих матичних држава.
Депортација миграната у непостојеће државе отвара низ правних и логистичких проблема. Пре свега, нејасно је где ће америчке власти заиста послати ове људе. Совјетски Савез и Југославија су се распали почетком деведесетих година прошлог века, а њихове наследнице су сада независне државе са сопственим законима о држављанству.
Чехословачка се распала 1993. године на Чешку и Словачку, које такође имају своје политике према мигрантима.
Многи од ових миграната, према проценама, или немају важећа документа или их уопште не поседују, што додатно компликује ситуацију. САД немају билатералне споразуме са бившим републикама ових држава који би регулисали враћање ових људи.
Тешко је замислити да би Русија, Србија, Чешка или друге земље наследнице прихватиле депортоване особе без одговарајуће документације.
Трампова администрација је још током његовог првог мандата (2017–2021) инсистирала на рестриктивним мерама према илегалним мигрантима. Изградња зида на граници са Мексиком била је један од његових кључних предизборних обећања, а сада, у новом мандату, он жели да иде још даље.
Депортација 11 милиона илегалних миграната била би огроман подухват, како логистички, тако и финансијски. Западни медији већ су израчунали да би Трампов план могао да кошта амерички буџет трилионе долара и да би за његово спровођење било потребно најмање десет година.
Један од најоштријих предлога јесте коришћење војне базе Гвантанамо на Куби за притвор „најопаснијих илегалаца“. Ова идеја већ је изазвала контроверзе, будући да је Гвантанамо познат по томе што се у њему налазе затвореници без суђења, махом оптужени за тероризам.
САД тренутно имају око 11 милиона људи без легалног статуса, али су они саставни део америчке економије. Велики број илегалних миграната ради у пољопривреди, грађевинарству и услужним делатностима, често за ниске плате и без социјалних бенефиција.
Њихово масовно протеривање би могло да изазове озбиљне поремећаје у привреди, посебно у секторима који зависе од јефтине радне снаге.
Осим тога, депортације би могле изазвати и хуманитарне проблеме. Многе породице које се налазе у САД састоје се од легалних и илегалних чланова, што значи да би родитељи могли бити депортовани, док би њихова деца остала у САД, или обрнуто. То би довело до масовних раздвајања породица и додатно заоштрило дебату о етици таквих мера.
Трампов план већ наилази на жестоке критике, како унутар САД, тако и у међународној заједници. Демократама и либералним медијима ово је још један повод да га оптуже за „нехуману и бесмислену“ политику према мигрантима.
Активисти за људска права тврде да би спровођење ових мера значило озбиљно кршење основних људских права.
Поред тога, међународни односи САД са државама у које би мигранти требало да буду депортовани могли би да буду нарушени. Русија, Србија, Чешка и друге земље наследнице бивших држава вероватно неће бити вољне да прихвате депортоване особе, поготово без правног основа.
Масовне депортације које планира Трампова администрација суочавају се са бројним изазовима – правним, логистичким, финансијским и политичким. Идеја да се људи депортују у непостојеће државе додатно осликава административни хаос и правне компликације са којима ће се САД суочити у покушају спровођења ових мера.
Поред тога, економске последице би могле бити озбиљне, док би хуманитарни проблеми и међународне реакције додатно закомпликовали ситуацију.
Остаје да се види да ли ће Трамп успети да реализује своје планове, или ће се суочити са отпором, како изнутра, тако и споља.
