Прочитај ми чланак

САД изазвале нови рат у Сирији

0

siriji_7526_8346
(Фонд стратешке културе – Дмитриј Минин)

Својим последњим испорукама оружја опозицији Сирије, као и прикључивањем Саудијске Арабије (КСА), Запад је грађанском рату у тој земљи додао можда и ненамерно, али ипак додао – нови завијутак супротстављености – ратом „свих против свих“.

Како је већ више експерата тврдило, испоставило се да идеја да се у условима који су створени у Сирији оружје и остала средства испоручују само одредима који су „политички правилно оријентисани“ не само не може остварити, већ и да може да створи јаку експлозивност ситуације. Асадови противници који припадају различитим идеолошким правцима су се дохватили тих испорука најкрвавије што је могуће. При томе успех, по правилу, ни мало не помаже присталицама „прозападне линије“.

А у свему томе највише, као и увек, страдају народ и они исти демократски принципи за које су се, рекло би се, прозападни лидери заклели да ће их у Сирији бранити. Па зар није чак и З.Бжежински упозоравао: „…оно, о чему говоримо, значи да ћемо повећати количине помоћи најмање ефикасним снагама међу онима које се супротстављају Асаду. Тако да ће то у најбољем случају само оштетити наш ауторитет. У најгорем – приближиће победи групе које су према нама расположене још непријатељскије од Асада. Све до сада не схватам зашто смо онда, 2011. или 2012, одлучили (сасвим случајно – то је била година избора) да Асад треба да оде“.1

Британски The Independent се бави питањем како уопште у условима грађанског рата оружје може да се испоручује „добрим момцима“, а „лошим“ – не. Историја нас учи да „момци“ врло лако могу да замене места и да победници могу да постану ови други. Шта ће се десити уколико исламисти „сатру у прах“ прозападну Сиријску слободну армију (ССА)?

„У том ће се случају наше оружје стварно наћи у „лошим рукама“, и то врло брзо, обзиром да исламисти имају довољно готовине да купе све оно што ми дајемо ССА“. При том „једини очигледни савезник“ за ССА, како би се спасла, остаје „онај исти момак из Дамаска“, односно – Б.Асад.2 Свеарапске новине Al-Hayat цитирају једног од лидера јорданских џихадиста, Мохамеда Шалабија, који сматра да уколико режим Б.Асада падне, конфронтација која постоји између световне опозиције и исламиста у Сирији ће се само још више појачати.3

Упркос сопственим позивима на мир док траје свети месец Рамадан, који је и замишљен како би се зауставила офанзива владиних снага, у многим деловима земље између себе жестоко се боре јединице опозиције. Како пишу либанске новине „Ас-Сафир“, до тог новонасталог конфликта је дошло због испоруке побуњеницима нових партија оружја. Саудијски спонзори, који представљају тврдокорну опозицију, како јавља „Ас-Сафир“, из Либије су пребацили тоне и тоне оружја и то преко границе са Турском. Зато се борба води највише да би се добила контрола над пограничним градовима.

syria_r_w
Шеф „војног савета“ ССА, Селим Идрис, заклео се Западу да оружје неће доспети у руке „Ал-Каиде“. Као одговор, исламисти су изјавили да од сада они више не признају наредбе ССА и да одбијају да делују заједно са „световним устаницима“. После тога је у пограничној области Џебел-Туркман, која се налази северно од Латакије, дошло до убиства члана „војног савета“ ССА Мухамеда Кемала ал-Хамамија и његовог брата. Ал-Хамами је био задужен за поделу нових партија оружја устаницима.4 Екстремисти су такође телефонирали Сиријској слободној армији и изјавили да ће после Хамамија поубијати све чланове највишег савета те армије“.5 После тог инцидента дошло је до демарша ССА у коме је речено да је убиство познатог члана командовања армијом исто што и „ објава рата“.

Аналитичари говоре и да до несугласица између ССА и исламиста Сирије долази због низа њихових пораза у рату са државном Сиријском арапском армијом (САА), а Асадове снаге сада имају реалне шансе да још више ојачају стратешку иницијативу у конфликту и да ситуацију преломе у своју корист.6

Према „Ал-Џазири“ само у неколико последњих недеља је било пет таквих сукоба између различитих опозиционих група. Исход им је био исти: ССА губи људе и територије које је дотле контролисала, а џихадисти их добијају. Освојено је много складишта са оружјем. На пример, град Дана који се налази на самој граници са Турском, где су била најжешћа пушкарања, нашао се потпуно под њиховом контролом и проглашен је за „исламски емират“.7

У највећем граду у земљи, Алепу, осим борбе са јединицама званичне Сиријске армије, „световни“ и „религиозни“ опозиционари се боре једни са другима за најбитнију четврт града – Бустан ал-Каср, која раздваја лојалисте од побуњеника. У четврти Ал-Фердоус дошло је до сукоба група ССА и „Џебхат ан-Нусри“ у којима су исламисти тражили помоћ од својих „ратних другова“. Јавља се да су обе стране користиле противавионско оруђе, ручне противтенковске бомбе и ракете ручне израде. Има много и убијених и рањених.

У провинцијском центру Рака, усред државе, који је заузела опозиција, због „кршења закона шеријата“ у затворима се нашло око хиљаду и по људи, међу којима и локални оперативни командант ССА Џасем Авад. После његовог хапшења је „Бригада 11“ која се налази у саставу ССА, и коју подржава Саудијска Арабија, опколила штаб „Исламског покрета Ахрар ал-Шам“, оријентисаног према Катару, који је намеравао да у граду формира исламски емират под сопственом контролом.

Овакав поступак ССА је постао могућ пошто се нови емир Катара дистанцирао од сиријске авантуре, тако да КСА у потпуности врши надзор над борцима. Међутим, већ сутрадан, исламисти су заузели све кључне тачке у граду. Према доказу очевидаца таква крвава објашњења највише погађају градско становништво које се без обзира на то усуђује да протествује јавно, мада побуњеници такве протесте одмах растерују.8

Како сматрају немачки експерти – процес раскола опозиције ће се наставити. Радикални исламисти, међу којима скоро половину чине странци, постајаће све јачи. Њихове везе са отаџбином помажу непрекидном дотоку регрута који „желе да остваре свој сан тако што ће умрети мученичком смрћу и доспети у рај“.9

Нови развој ситуације у Сирији је довео до компликација, и то не малих, и на Западу, који је својим поступцима у значајној мери допринео да се догађаји развијају на овакав начин. Пошто је амерички Конгрес, узнемирен информацијама које су долазиле, блокирао војне испоруке, америчка штампа, на пример, пише да су савезници САД „збуњени и узнемирени“ „неодговорним понашањем“ Председника према Сирији, као и његовом неспособношћу да „доведе до краја чак и сопствену умерену одлуку“.10

sirijska-vojska-napreduje-na-nekoliko-strana-assad-vojska-ima-potporu-naroda_5670_1075
Уз извештај Комитета за безбедност Већа општина Британије каже се да „Ал-Каида“ у Сирији већ представља претњу и по саму Британију. Комитет упозорава да та терористичка организација већ поседује и хемијско оружје.

Према мишљењу британских новина “Гардијан“ постоји опасност и да екстремисти у Сирији искористе погодно тле за вршење напада на земље Запада. Та опасност је посебно појачана откако је велики број екстремиста стигао у Сирију из Британије и осталих европских земаља. У Сирији терористи стичу борбено искуство, што појачава опасност од њих.11

Чак се и председник британске владе Кемерон одриче већ датих обећања изјављујући: „…тамо се све превише компликовало да бисмо се још и ми у то умешали. Осим тога, ако се не ради о оружју које ми не можемо да испоручујемо из страха да оно може да доспе у неке друге руке, наше испоруке опозицији неће омогућити одлучујућу предност. Конфликт ће се само још више разбуктати.“12

Дејвид Шед, заменик руководиоца војне обавештајне агенције САД (DIA), говорећи у Аспену на Конференцији о питањима безбедности, изјавио је да ће унутарсиријски конфликт трајати још месецима, а можда и годинама. Он мисли да се „они (представници оружаних опозиционих групација у Сирији) када се све заврши неће вратити кућама“, мислећи при том на оставку председника Сирије Башара Асада. „Они ће наставити да ратују за територије, и то ће трајати дуго“ – констатовао је Шед. Шед је такође закључио да групе радикалних исламиста могу да надјачају све остале. По његовим речима, сада у Сирији има око 1200 опозиционих група што умногоме отежава контролу оружја које им се шаље. Најактивнији у рату против Асада је терористички подмладак „Ал-Каиде“: „Потпуно је јасно да се у последње две године њихова бројност повећала, као и њихове могућности, суровост и ефикасност“.13

Истовремено, он није искључио ни могућност Асадове победе. „Управа је прогнозирала да ће Асад отићи почетком ове године. Међутим, то се није десило“ – рекао је Шед.14

Са своје стране, директор Националног контратерористичког центра Метју Олсен је упозорио да када се конфликт заврши, терористи који су у Сирију стигли из Европе и САД ће се вратити у своје земље и тада ће постати опасност по Европљане и Американце.15

Washington postb
Својеврсну дијагнозу за оно што се дешава је поставио и главни колумниста The Washington Post –а Дејвид Игнациус који је констатовао да једну од најгорих особина америчке спољне политике представља навика „заведи, па остави“. То се тренутно дешава и у Сирији.

Завођење је почело реторичким позивом председника Обаме 18.08.2011.године: „Дошло је време да председник Асад иде са свог положаја“! Затим су следила дуготрајна удварања сиријској опозицији и јачање обавеза према њој. Раду са Асадовим противницима активно се, испоручујући помоћ и војну обуку, прикључила и агенција ЦИА. 13. јуна 2013. Бела кућа је и формално обећала да ће сиријску опозицију помоћи и војно. Устаници су почели да припремају складишне просторије за обећану помоћ.

„А шта се дешавало после тога? Па, као у романима из 19.века који се несрећно завршавају. Администрација почиње да прича да њу, ето, нису разумели.“ Игнациус се у вези са тим пита:

„Замислите да сте сиријски устаник који је две године ризиковао живот у нади да је Обама био искрен када је обећао помоћ. А сада се испоставило да Вашингтон једно мисли, а друго говори. И шта онда да мислите о понашању Америке? Прича, која се стварно дешава у Сирији, толико је позната, да може да се назове и „лајтмотив америчке спољне политике“. Али, на крају романа из 19. века заводник је обично добијао оно што је заслужио, али у спољној политици то – не бива!“16

1 http://nationalinterest.org/commentary/brzezinski-the-syria-crisis-8636

2 http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/who-is-the-us-arming-in-syria-president-assad-rubs-his-hands-at-news-of-rebel-split-8706540.html

3 http://www.al-monitor.com/pulse/security/2013/07/jordan-salafist-syria-opposition-confrontation-secular-assad.html

4 http://kurdistan.ru/2013/07/13/news-19282_V_nahodyaschihsya_po.html

5 http://anna-news.info/node/11988

6 http://anna-news.info/node/11996

7 http://www.aljazeera.com/news/middleeast/2013/07/2013714102616105456.html

8 http://syrianetwork.org/?p=549

9 http://www.dw.de/s%C3%BCddeutsche-zeitung

10 http://www.golos-ameriki.ru/content/syria-aid-from-us/1700982.html

11 http://www.guardian.co.uk/world/2013/jul/10/al-qaida-syria-terrorist-threat

12 http://9tv.co.il/news/2013/07/16/154426.html

13 http://mignews.ru/news/politic/world/210713_140420_21577.html

14http://www.warandpeace.ru/ru/news/view/82053/

15http://sana.sy/rus/326/2013/07/21/493411.htm

16 http://www.washingtonpost.com/opinions/david-ignatius-syrian-rebels-get-the-jilt-from-washington/2013/07/17/e6a2d2f2-ee74-11e2-bed3-b9b6fe264871_story.html