Pročitaj mi članakU velikom članku pod naslovom "Masovni protesti protiv Vučića: Zašto hiljade građana Srbije svake nedelje traže više demokratije", jedan od najuticajnijih nemačkih magazina Špigel donosi priču o protestima koji potresaju Srbiju već više od četiri meseca.
У средишту приче је трагедија из Новог Сада – пад надстрешнице Железничке станице, у којој је животе изгубило 16 особа, укључујући и деветнаестогодишњу студенткињу.
За многе, пише Шпигел, то је био тренутак буђења, не само због занемарених грађевинских стандарда, већ као симбол ширег државног слома: корупције, нефункционалних институција и потпуне несанкционисаности моћи.
Одатле су кренуле колоне.
Студенткиња Магдалена Јевтић, коју Шпигел цитира, говори о ноћима проведеним на поду факултета, о блокадама, о умору али и о одлучности.
“Наше дипломе неће вредети ништа ако не живимо у слободној земљи”, каже она.
Немачки магазин подсећа да су студенти постали срце покрета, али нису остали сами. Њима су се придружили професори, пољопривредници, правници, лекари, родитељи. Понекад у тишини, понекад уз звиждуке и транспарент „Џаба све, и баба ми гледа Н1“, протести су расли, из дана у дан.
Посебну пажњу Шпигел посвећује и реакцији власти.
Вучић оптужује демонстранте да су део стране „обојене револуције“, а државна телевизија игнорише протесте или их представља као манипулацију.
У парку испред Председништва, пише магазин, седе „контрадемонстранти“, такозвани студенти који подржавају власт, окружени тракторима и таблоидним камерама.
Шпигел наводи и оптужбе да је током демонстрација коришћено сонично оружје, звук ниских фреквенција који не оштећује слух, али изазива нелагодност, вртоглавицу, страх. Лекари и правници, наводи немачки лист, упозоравају да су институције под све већим политичким притиском, а грађани све мање заштићени.
Посебно упечатљив део чланка односи се на рурални отпор.
Сељаци из западне Србије, наводи Шпигел, устали су против пројекта рударења литијума, верујући да ће трајно уништити реке, земљу и здравље. Њихов гнев усмерен је ка сопственој држави али и ка европским званичницима, за које сматрају да ћуте јер им је литијум важнији од демократије.
Један од саговорника Шпигела, адвокат Владимир Бељански, тврди да Србији треба прелазна стручна влада, а да ће без притиска из иностранства тешко доћи до истинске промене.
„Ова земља не припада њима“, рекао је један демонстрант на скупу у Београду. Та реченица, закључује Шпигел, одзвања улицама Србије као позив не само на протест, већ и на достојанство.
