Прочитај ми чланак

РУСКО ЧУДО ОД ОРУЖЈА – стварност или научна фантастика? (ВИДЕО)

0

Експлозија на руском војном полигону, приликом које је дошло до испуштања радијације, можда је изазвана неуспешним лансирањем онога што се назива "чудом од оружја", пише Дојче веле (ДW).

Руски председник Владимир Путин је своје ново чудо од оружја први пут поменуо 1. марта 2018. у обраћању нацији. Том приликом показао је видео-анимацију на којој се види крстарец́а ракета која најпре заобилази систем противваздушне одбране на Атлантику, затим лети око рта Хорн, најјужније тачке Јужне Америке, да би на крају уништила циљ на Хавајима. Реч је о ракети чија путања може да се мења током лета, подсећа Дојче веле.

Државна станица Руссиа Тодаy (РТ) је на Јутјубу у оквиру потпуно новог арсенала руске војске, наводно ново оружје представила под називом „9М730 Буревестник“.

ДW поставља питање: Да ли су слике које Путин и РТ представљају у стилу компујтерске игрице научна фантастика или то оружје заиста постоји?

На војном полигону у Северодвинску код Архангелска 8. августа догодила се велика експлозија. Према руској Агенцији за атомску енергију Росатом, током тестирања ракетног мотора с течним горивом у експлозији је погинуло пет запослених. Још три запослена у Росатому задобила су опекотине.

Саопштење Росатома намеће питања, јер се између осталог односи и на „изотопе“. Међутим, вец́ина изотопа је радиоактивна – необично гориво за ракету с течним горивом. Позивајући се на руско Министарство за ванредне ситуације, организација за заштиту животне средине Гринпис извештава да је, након експлозије, ниво радијације у Северодвинску порастао. То такође указује на ослобађање радиоактивних супстанци.

Пошто ракете с течним погоном саме по себи не емитују радиоактивност, разумно је претпоставити да је тестирана ракета могла да има комбинацију конвенционалног и нуклеарног погона, пише ДW.

Иако је Владимир Путин тврдио да је нова крстарец́а ракета вец́ успешно тестирана 2017, за то нема доказа.

Америчка станица ЦНБЦ известила је крајем марта 2019. године, позивајуц́и се на обавештајне кругове, да је крстарец́а ракета тестирана пет пута од фебруара 2018. године и да је сваки пут пала. У НАТО је зову „Skyfall“ – звезда падалица.

Али, ако то оружје заиста постоји, онда је то прва интерконтинентална крстарец́а ракета на свету, пише DW. То би значило да је стратешки боља од интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ) чија се путања након лансирања не може променити и које су теоретски рањиве као циљ ракетних одбрамбених система. Практично, међутим, ИЦБМ ракете су од 80-их незаустављиве, јер је њихова брзина превелика.

Америчке и руске нуклеарне ракете опремљене су са више бојевих глава, тако да њихова ватрена снага вец́ бројно надмашује било какву противваздушну одбрану.

Како би нуклеарни погон могао да функционише?

Нуклеарни ракетни мотор не користи енергију сагоревања за покретање млазнице, вец́ топлоту коју ствара нуклеарна фисија.

Убрзо након завршетка Другог светског рата, истраживачи у САД и Совјетском Савезу почели су да раде на таквим нуклеарним погонима за авионе и лансирне рампе – али без успеха. Одговарајуц́е летелице, које су изградиле обе светске силе, летеле су додуше, али никада уз употребу нуклеарног погона, вец́ само с конвенционалним, млазним моторима. Сврха експеримената увек је била да се испита заштита посаде авиона од радиоактивности нуклеарног погона, наводи ДW.

Радиоактивност је вероватно једна од главних опасности ракете с нуклеарним погоном, иако нема посаду. Али, с обзиром на чињеницу да долази до атомске, ланчане реакције која производи довољно топлоте да убрза ракету до вишеструке надзвучне брзине, пад такве ракете могао би локално да има разорне последице.

Могуц́е је да у случају нуклеарне размене ватре, војска и инжењери спремно прихвате такву штету од нуклеарног оружја, чак и на пријатељској територији. С друге стране, инцидент у Архангелску такође би могао да буде показатељ опасности коју таква техника представља. Чак и у миру, закључује ДW.