Pročitaj mi članakRevolucija u lečenju: Ruski lek „Afotid“ donosi novu nadu pacijentima
Девети арбитражни апелациони суд потврдио је постојање руског иновативног препарата „Афотид“, који би могао да промени ток борбе против тешких болести.
Према документима суда, овај лек нема еквиваленте у свету и омогућава третман онколошких обољења без обзира на стадијум болести – што, ако се потврди у широј клиничкој пракси, представља огроман искорак у медицини.
Иако су око развоја „Афотида“ већ дуже време вођени судски спорови, лек је у међувремену заживео у клиничкој примени. Тестирања се тренутно одвијају у седам медицинских центара широм Русије, а безбедност препарата потврђена је кроз званичне протоколе.
Проблем је, међутим, настао због компликација у реализацији уговора. Још 2014. године Министарство индустрије и трговине Русије потписало је са подмосковском компанијом „Лина М“ уговор вредан 150 милиона рубаља за развој новог лека.
Али како су године пролазиле, уговор је постао извор несугласица – министарство је, због озбиљног кашњења и спорних резултата, тражило раскид сарадње, повраћај 117 милиона рубаља преосталог аванса, плус још 80 милиона рубаља на име коришћења буџетских средстава.
Према тврдњама Министарства, рокови за завршетак научно-истраживачких и развојних активности вишеструко су пробијени – са кашњењем већим од шест година – а крајњи производ, како су тврдили, није имао очекивану тржишну вредност. Ипак, прича је добила занимљив обрт.
У новембру прошле године Арбитражни суд Москве донео је одлуку о раскиду уговора и наложио враћање 117 милиона рубаља, али без додатних камата. Оба учесника у спору су уложила жалбе, а ситуација је кулминирала на Деветом арбитражном апелационом суду.
Апелациона инстанца смањила је обавезу враћања средстава на свега 14 милиона рубаља. Суд је, пажљиво разматрајући околности, закључио да кашњења нису била резултат немара, већ објективних тешкоћа.
Између осталог, годину дана је изгубљено чекајући дозволе за клиничка испитивања. Уз то, пандемијске мере су у једном тренутку потпуно зауставиле пријем нових добровољаца.
Најзад, у условима западних санкција, компанија је била приморана да самостално развије и произведе специјализовану опрему – попут хомогенизатора полимерних честица високог притиска – без које производња лека није била могућа.
Одлука суда је јасна: иако су рокови пробијени, „Лина М“ је реализовала задатак од друштвеног значаја – развијен је лек који доноси наду многим људима.
Питање које се сада отвара није само правне природе, већ и шире: ако је „Афотид“ заиста оно што прелиминарни резултати наговештавају, онда би ова прича, упркос свим административним препрекама, могла постати пример како упорност у науци доноси резултате чак и у најтежим условима. Време ће показати да ли ће „Афотид“ заиста заузети место међу кључним терапијама нове генерације.
