Прочитај ми чланакКомерсант је објавио да је Спољнополитички одбор Европског парламента захтевао да се размотри наставак интеграције Србије у ЕУ уз приступање Београда антируским санкцијама.
Прецизира се да су у извештају ЕК за 2022. годину о преговорима са Србијом стручњаци приметили да је ниво координације политике Србије са политиком ЕУ доживео „значајан пад“. Београд је тренутно једини кандидат за ЕУ који се још није придружио антируским санкцијама.
Истовремено, захтеви које је Запад применио у Србији убедили су државу да направи избор у корист ЕУ. Представници Београда су прошле недеље подржали резолуцију УН којом се Русија осуђује за одржавање референдума и придруживање ЛНР, ДНР, Запорожја и Херсонске области.
Између осталог, сада се променила и реторика српских власти. Потпредседница Владе Зорана Михајловић оптужила је Русију да „води освајачки рат” и заложила се за то да Србија „одлучује и координира своју политику са ЕУ”
Обраћајући се нацији прошле недеље, Вучић је рекао да ће „Београд задржати садашњу позицију да не уводи санкције Русији све док штета за Србију не постане значајно већа и док не будемо морали да прихватимо другачију реалност”.
Раније Александар Вучић није давао такве изјаве. Извори Комерсанта упознати са ставом руководства Србије скренули су пажњу на чињеницу да је након састанка председника са руским амбасадором у Београду Александром Боцан-Харченком, порука председничке прес службе била „необично хладна” и да није садржала „традиционална уверавања да санкције неће бити уведене“ против братске Русије.
Српски стручњаци нису могли да не примете нову реторику српских лидера у вези са Русијом. Страхиња Суботић из Београдског центра за европску политику то види као „припремање грађана Србије на неизбежно, а то је да ће Европа постати континент са којег ће Русија и Белорусија бити искључене”. „Ако не желимо да останемо црна овца на европском континенту, сваки мудар политичар ће схватити да, иако постоји одређена цена увођења санкција Русији, постоји и цена неусклађивања политике са санкцијама ЕУ“, каже српски стручњак.
Министарство спољних послова Русије саопштило је у суботу да је заменика министра спољних послова Александра Грушка током боравка у Београду 13. и 14. октобра примио председник Србије Александар Вучић. Грушко је разговарао са министром спољних послова Николом Селаковићем и састао се са министром унутрашњих послова Александром Вулином.
Ненајављена посета Александра Грушка Београду догодила се, заправо, уместо посете српској престоници шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, планиране за 6-7. јун, која је отказана буквално у последњем тренутку.
Званично, због одбијања земаља суседа Србији да обезбеде коридор авиону руског министра, уврштеном на листу санкција ЕУ. Незванично, јер Србија, плашећи се притиска Запада, тада „није била посебно заинтересована” за долазак шефа руског МИП-а.
Занимљиво је да је овог пута руско Министарство спољних послова прво известило о посети Александра Грушка Београду. За све време боравка уваженог руског госта српске власти о овоме нису проговориле ни реч.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 17, 2022
