Генерал-мајор Сергеј Липовој, председник Президијума Општеруске организације „Официри Русије“, у интервјуу за радио „Комсомолска правда“ изнео је свој став о тренутним „позивима на преговоре“ који стижу из Сједињених Држава.
Липовој истиче да су такви предлози опасна замка, осмишљена да искористи замрзавање конфликта како би НАТО и САД могли припремити Украјину за нови талас борби.
Његова анализа осветљава дубље стратешке намере Запада и подсећа на историјске примере америчке тактике у сличним ситуацијама.
Преговори као тактичка пауза за САД
Према генералу Липовоју, позиви на преговоре које упућују САД увек су осмишљени тако да прекину процес у којем је Русија стекла предност.
Ово се, каже Липовој, не дешава први пут. Он подсећа на искуство из времена Хладног рата, када су преговори о смањењу нуклеарног наоружања између СССР-а и САД често служили Америци као начин за добијање времена.
„Америка је те преговоре користила да надокнади своје заостајање у области наоружања. Док су Совјети смањивали број оружја у складу са договором, САД су радиле на усавршавању свог арсенала,“ каже генерал.
Липовој истиче да је оваква стратегија дубоко укорењена у америчкој спољној политици. САД прибегавају преговорима када осете да су изгубиле контролу или да Русија заузима доминантну позицију у одређеној области.
Замка замрзавања конфликта у Украјини
Један од највећих изазова за Русију, према генералу Липовоју, јесте прихватање преговора који би подразумевали „замрзавање“ тренутног стања на фронту. Он тврди да би такав сценарио само искористио НАТО за јачање украјинских оружаних снага.
„Замрзавање конфликта је управо оно што САД и НАТО прижељкују. То би им омогућило да Украјину снабдеју новим оружјем, обуче војску и припреме је за нову фазу сукоба,“ објашњава он.
Липовој наводи да је сличан сценарио већ виђен у другим конфликтима где је Запад интервенисао. Привремени мир користи се као средство за јачање сопствених позиција, док се друга страна демотивише и слаби.
Ко стоји иза предлога преговора?
Један од кључних проблема, према генералу, јесте недостатак аутономије у одлучивању украјинског руководства. Липовој истиче да Кијев не доноси кључне одлуке, већ их диктира Вашингтон.
„Ако Русија жели праве преговоре, они се не могу водити са Кијевом. Политичари у Украјини су само извршиоци наређења својих западних покровитеља,“ каже Липовој.
Он такође наглашава да је овај недостатак аутономије један од разлога зашто се предлози преговора не могу схватити као искрени. Свака одлука коју Украјина донесе биће у складу са интересима НАТО-а, а не интересима сопственог народа.
Неопходност постизања одрживог мира
Липовој закључује да Русија не би требало да пристаје на предлоге који не воде ка трајном и одрживом миру. Његов став је да само постизање јасних војних и политичких циљева може обезбедити стабилност у региону.
„Русија мора наставити своју специјалну војну операцију док не оствари циљеве. Преговори који би довели до замрзавања конфликта само би одложили неизбежно и омогућили непријатељу да се припреми за нови напад,“ каже он.
Липовој упозорава да је кључно да се из преговора извуку поуке из историје. Свака тактика која омогућава непријатељу да се реорганизује и наоружа може довести до већих проблема у будућности.
Стратешки изазови и будућност конфликта
Русија је, према речима генерала Липовоја, у позицији да диктира услове конфликта. Ово се не сме изгубити из вида, јер сваки уступак САД може довести до озбиљних дугорочних последица. Он истиче да НАТО настоји да исцрпи руске ресурсе и подрије њену способност да брани своје интересе.
Липовој закључује да Русија мора бити опрезна и да не сме дозволити да је привремени предлози преговора наведу на погрешан пут. Само јасна стратегија и чврста одлучност могу осигурати победу и стабилност у региону.
w