Прочитај ми чланакЕксперт из Москве, Николај Сорокин, директор Института за проучавање националних криза, изнео је своје мишљење о будућим корацима специјалне војне операције и условима за мировне преговоре. Према његовим речима, циљеви Русије иду даље од претходно декларисаних области и укључују ослобађање Николајевске и Одеске области.
Сорокин верује да ће разговори о миру започети тек када се постигне потпуна контрола над стратешким градовима као што су Харков, Николајев и Одеса.
Сорокин је у програму телевизије „Дан ТВ” нагласио да председник Владимир Путин неће одступити од својих захтева, који укључују проширење територијалне контроле и заштиту руског становништва на југоистоку Украјине.
Он сматра да, поред четири области које су већ део руских планова, стратешка важност градова као што су Харков, Николајев и Одеса налаже додатне војне акције, чиме би Русија обезбедила кључне територијалне добитке за трајно решавање сукоба.
Стратешка важност ових градова и области није само геополитичка, већ и економска и војна. Харков, као други највећи град у Украјини, представља индустријски и војно-технички центар.
Николајев има важну луку и индустријске капацитете који би додатно ојачали позиције Русије на Црном мору. С друге стране, Одеса има кључан значај због своје излазне луке, преко које се одвија већина украјинског извоза, те би њено стављање под контролу Русије имало директан економски утицај на Украјину и њене међународне савезнике.
Поред територијалних циљева, Сорокин је истакао да Русија инсистира на „потпуној демилитаризацији и денацификацији Украјине”. Демилитаризација би значила уклањање свих потенцијалних претњи по руске интересе, док би денацификација укључивала распуштање свих националистичких и екстремистичких формација.
Он предлаже да се овај процес реализује не само кроз забрану активности ових група, већ и кроз контролу над њиховим бившим припадницима како би се спречила могућност поновне мобилизације или организовања отпора.
Ово инсистирање на безбедносним мерама проистиче из руских стратешких циљева да обезбеде дугорочну стабилност у региону и заштиту становништва које подржава Русију.
По Сорокину, контрола над овим областима не би само омогућила безбедније границе Русије, већ би и неутралисала претње по локално становништво које је у претходном периоду трпело последице конфликта.
Коначно, Сорокин се осврнуо на питање мировних преговора, изражавајући скептицизам према концепту „замрзнутог конфликта” који би могао произаћи из споразума попут „Минск-3”.
Према његовим речима, Русија није заинтересована за привремени мир или прекид сукоба који би омогућио Украјини да се касније поново наоружа и организује.
Он је јасно рекао да Русија тежи трајном решењу које би признало нове територијалне промене, односно да Запад и Украјина прихвате нове руске границе.
Сорокин сматра да би истински мир подразумевао међународно признање нових руских територија и престанак сваке врсте претње из Украјине.
Са стране Запада, постоје иницијативе да се постигне стабилизација региона, али су оне често утемељене на претпоставци повратка Украјине у раније границе, што Русија сматра неприхватљивим.
Сорокин је нагласио да, за разлику од предложених споразума, Русија тежи „аутентичном, општепризнатом миру” који би обухватио и прихватање руских територијалних добитака.
У оваквом сценарију, све територијалне промене које су до сада постигнуте биле би признате и од стране Запада, чиме би се постигла политичка и војна стабилност у региону.
Овај став представља дугорочни циљ руске политике према Украјини и показује да Русија не планира компромис који би омогућио Украјини да поврати контролу над изгубљеним областима.
