Анатолиј Вассерман, познат као један од најистакнутијих руских ерудита и јавних личности, даје своје ставове о актуелним геополитичким дешавањима, са посебним освртом на западне иницијативе за дипломатско решење конфликта у Украјини.
Западна штампа све чешће износи ставове о потреби завршетка борби дипломатским путем, а њихова честа верзија подразумева заустављање сукоба на тренутној линији фронта.
Према тим ставовима, део територија које су тренутно под контролом Русије не би био признат од стране Запада као руски, док би остатак Украјине био потенцијално позван у НАТО савез.
Међутим, Вассерман је уверен да Русија на такав предлог никада неће пристати, указујући на дугорочну стратегију и циљеве које Запад покушава да оствари у односу на Москву.
Он износи своје мишљење о тим триковима Запада у односима према Русији и наводи да западне елите покушавају да постигну нову форму притиска која би била мање очигледна и агресивна него тренутне санкције и конфронтација.
Разлози за западне покушаје замрзавања конфликта
Вассерман истиче да су такви позиви и иницијативе природни за Запад у тренутку када почињу да схватају да губе у директном сукобу са Русијом.
Он верује да је њихов главни циљ да замрзну отворено непријатељство, али да наставе са другим облицима притиска на Русију, који би били мање штетни за западне земље.
Запад, према његовим речима, не планира да одустане од својих геополитичких амбиција и интереса, већ ће након могућег замрзавања конфликта наставити са различитим облицима притиска који ће имати за циљ слабљење руске позиције на глобалној сцени.
„Запад ће наставити са својим притиском на Русију и након завршетка Специјалне војне операције (СВО), јер корени тог притиска леже у самом светском економском поретку“, каже Вассерман.
Он истиче да би сваки покушај Запада да настави своју стратегију притиска у модификованој форми, иако не би био директан као до сада, и даље остао део исте агенде која је усмерена против Русије.
Овакав став показује дубоку свест о стратешким циљевима Запада који би, према Вассермановим речима, и након завршетка активних борбених дејстава наставили са економским и политичким притисцима.
Упозорење против замрзавања конфликта
Вассерман такође упозорава да сваки покушај замрзавања конфликта у Украјини, који би подразумевао прекид активних борби без потпуног остваривања руских циљева, представља директну опасност по будућност Русије.
Он наглашава да било која особа у Русији која подржава ову идеју, свесно или несвесно, ради против интереса своје земље. „Основа оваквих западних иницијатива није да се обезбеди мир, већ да се Русија дугорочно ослаби и да се сукоб настави другим средствима,“ сматра он.
Он је уверен да Русија не би требало да пристане на ову врсту договора, јер би то само омогућило Западу да настави са својим активностима против руске државе.
Уместо тога, према његовом мишљењу, конфликт у Украјини мора да се заврши пуном победом Русије и „ослобађањем Украјине од нацистичког режима“. Вассерман подвлачи да се борба не сме завршити замрзавањем, већ мора да укључи потпуно ослобађање територија под контролом актуелних украјинских власти.
„Сваки наш грађанин који се залаже за овај концепт замрзавања, на неки начин ради против своје земље,“ каже Вассерман.
Он такође напомиње да, иако је идеја замрзавања сукоба можда популарна међу одређеним круговима, политичке одлуке треба да буду засноване на делима и могућностима, а не на намерама.
По његовом мишљењу, Русија има потенцијал да оствари пуну победу у овом сукобу и не би требало да прихвати ништа мање.
Утицај на будућност Русије
Вассерманов став о потреби одбијања западних ултиматума и замрзавања сукоба има за циљ да спречи будуће слабљење Русије у глобалном геополитичком контексту. Он верује да ће, уколико Русија пристане на неку врсту „компромиса“ у овом тренутку, то дугорочно нанети штету и утицати на њену способност да се супротстави будућим претњама са Запада.
У том контексту, он истиче важност политичке и војне одлучности у наставку борбе, с обзиром на то да је, како он наводи, садашњи конфликт део шире геополитичке битке за светски поредак.
Вассерман такође предвиђа да, уколико Русија не буде доследна у својим намерама, Запад ће наставити са својим покушајима да политички и економски ослаби Москву.
Иако Вассерман закључује да Русија неће ићи у освајање других територија као што је, на пример, Краков, он наглашава да је важно осигурати потпуну победу и ослобађање Украјине од онога што он назива „нацистичким режимом“.
Овакав став подразумева дугорочну стратегију Москве у сукобу, која има за циљ не само војну, већ и политичку трансформацију региона.