Pročitaj mi članak

Rusima stiglo pojačanje u Hersonsku oblast: Kijevu propao plan zbog straha od…

0

Ukrajinski generalštab priznao je da ruske jedinice napreduju u pravcu dva važna strateška grada, Avdejevke i Ugledara. Moćnom podrškom artiljerije i avijacije Rusi zauzimaju kilometar po kilometar zapadnog Donbasa, koji je do sada bio pod kontrolom vlasti u Kijevu.

Ракетним ударима и авијацијом Руси уништавају украјинску инфраструктуру. У Херсонску област већ су стигла појачања резервиста који ће са професионалном руском армијом штитити главне правце са којих Украјинци могу да нападну Херсон.

Мада је циљ украјинске војске био да до 8. новембра заузму важан регионални центар Херсон, украјинска војска није кретала у офанзиву, опрезна да им Руси нису направили замку евакуишући цивиле. Сада кад су становништво већином пребацили на сигурно, Руси могу да артиљеријом и авијацијом гађају украјинске јединице које не могу више да користе цивиле као живи штит.

Министар одбране САД Лојд Остин донедавно је говорио како украјинске јединице лако могу да освоје Херсон. Али, портпаролка украјинских јединица „Југ“ Наталија Гумењук објаснила је да је сасвим могуће да су све приче о руском повлачењу из Херсонске области замка, јер нису повукли војску и технику.

– Руси су се одавно припремали за уличне борбе и имају тактику да увуку украјинске јединице у котао. Због тога се не треба радовати руској евакуацији из Херсонске области – објаснила је Наталија Гумењук.

Без претеривања се може рећи да су свакодневни ракетни удари, као и напади дронова на енергетске и војне украјинске објекте, унели несигурност, јер, како пишу тамошњи новинари, јутро у Украјини не почиње кафом или чајом, него сиренама за узбуну које најављују могући ваздушни напад.

У недељу је Херсон био без струје јер су Украјинци прекинули далеководе са високим напоном рушећи два бетонска стуба. Поред Херсона, без струје је остало десетак места у тој области. Касније су у Херсону добили струју, преласком на аутономни систем.

По обичају, руски генерали не најављују акције и контраофанзиве. Али, војни коментатори се не устручавају да дају своје прогнозе. Московски војни експерт Владислав Шуригин тврди да ће „глобални напад руске армије почети до краја новембра, кад стигне појачање резервиста“.

– Последње две недеље Руси су вратили иницијативу – објашњава Шуригин.

Украјински политичари и војни аналитичари се и даље баве прогнозама хоће ли Руси напасти Кијев из Белорусије. Алексеј Арестович, главни пропагандиста из штаба Зеленског, каже да, све док се у Белорусији не скупи 25.000 руских војника, не треба страховти од напада.

– Белоруска армија није спремна, а и не жели да ратује у Украјини. Сада је у Белорусији око 10.000 руских војника разних родова војске. Тек кад буду имали у јединицама копнене војске 20.000-25.000 војника може се очекивати напад на украјинску територију – прогнозира Алексеј Арестович.

По њему, сада је главни задатак руских војника у Белорусији да не дозволе да се са севера Украјине војска пребаци ка југоистоку. Једина права опасност је да се са територије Белорусије гађају ракетама и дроновима циљеви на територији Украјине.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков није желео да коментарише наводе „Вол стрит џорнала“ да је амерички саветник за националну безбедност ДЖејк Саливан разговарао са званичницима Русије како би се смањили ризици да рат у Украјини ескалира у нуклеарни сукоб. Додао је да, иако Москва остаје отворена за разговоре, није у могућности да преговара са Кијевом због одбијања Украјине да преговара са Русијом.

Све чешће позиве западних политичара да представници Украјине и Русије седну за преговарачки сто у Москви доживљавају као жељу да се успостави примирје како би се украјинска војска још боље наоружала за пролетњу офанзиву. Дипломатске активности би, по плану Запада, требало да буду до почетка зиме. У Вашингтону не скривају намеру да наставе да помажу Украјину, верујући да на бојном пољу може да победи Русију.

У Кијеву су, у међувремену, открили мрежу људи који су, покрићем хуманитаног фонда, за 10.000 евра пребацивали у иностранство бегунце од мобилизације. Тужилаштво је покренуло поступак против руководиоца тог фонда, а од 24. фебруара до сада погранична служба задржала је више од 10.000 оних који су намеравали да оду у иностранство, а нису имали дозволе.