Pročitaj mi članak

Rusija pobeđuje? Brisel priznao: Dosegli smo limit onoga što možemo da učinimo

0

Brisel dovršava novi paket sankcija koje bi trebalo da zakoče rat Moskve protiv Ukrajine.

На врху списка је забрана трговине дијамантима и нове мере за сузбијање избегавања санкција. Али оно што није на столу је много значајније, пише Политико.

Према најновијим нацртима докумената у које је Политико имао увид, неће бити нових мера усмерених на руски течни природни гас – извоз који је Кремљу ове године донео 6,1 милијарди евра само од куповине у ЕУ.

А ови предлози неће зауставити глобалну продају горива прерађеног из руске сирове нафте у трећим земљама, нити ће стајати на путу уносним пословима Москве с нуклеарном енергијом.

Такође је изостао било какав покушај спуштања горње границе цене нафте од 60 долара по барелу – ти разговори су запели већ одавно, кажу упућени.

Чак ни оно што је у пакету далеко је од довољног да смањи зараду Русије. Уместо смањења горње границе цене нафте, преговарачи су предложили нове начине за јачање спровођења.

Међутим стручњаци кажу да ће ова подешавања само створити више папирологије која лако може да се кривотвори. А производи за које су постављена ограничења – драго камење, сирово гвожђе, бакар – мало доприносе државном буџету земље.

Лагане мере наглашавају изазове с којима се Брисел суочава у набијању уносних енергетских прихода који се слијевају изравно у ратну шкрињу Кремља.

Благе мере наглашавају изазове с којима се Брисел суочава у ограничавању уносних енергетских прихода који се теку директно у ратни ковчег Кремља. И то се вероватно неће ускоро променити.

Мађарска је дуго блокирала строже енергетске санкције и не показује знакове попуштања. Што је још горе, неки се преговарачи боје да би драматичнији кораци једноставно превише наштетили европској индустрији и потрошачима.

„Досегли смо лимит онога што можемо да учинимо, а да не пуцамо себи у ногу и не наштетимо својој конкурентности“, рекао је један дипломат ЕУ-а којем је додељена анонимност како би разговарао о поверљивим преговорима.

Највећи покушај последњег пакета санкција да се смањи продаја нафте Русији су мере за пооштравање избегавања постојеће горње границе цене од 60 долара по барелу – корак који су богате земље Г7 договориле прошле године заједно с ЕУ и Аустралијом.

„На папиру изгледа добро“

Пакет, дванаести, усмерен на Москву од прошле године, увео би нове захтеве за купце да покажу да не купују руску нафту изнад горње границе цене, а затим скривају додатне трошкове као осигурање или накнаде за превоз.

Само то вероватно неће помоћи у заустављању продаје велике већине руских нафтних товара знатно изнад горње границе, рекао је Виктор Катона, водећи аналитичар за сирову нафту у обавештајној компанији Кплер, с руским барелима којима се константно тргује по цени близу 80 долара.

„На папиру то изгледа добро, али у стварном животу то неће утицати ни на шта јер људи лажу, пошиљаоци немају начина да провере јесу ли те декларације легитимне или не“, рекао је.

Москва је такође имала користи од „флоте у сенци“ застарелих танкера који су спремни да превозе своје гориво широм света противно забранама. А глобална потражња за нафтом значи да нема мањка трговаца вољних да ризикују са својим теретом, уз само ограничено спровођење правила.

Други део проблема је у томе што, док компаније из ЕУ-а и Уједињеног Краљевства углавном пазе да не тргују руском сировом нафтом која се продаје изнад горње цене, турска, кинеска и индијска индустрија громогласно тргују купујући нафту по сваку цену и рафинирајући је у бензин, дизел, млазно гориво и друге производе који се могу продавати у европи без ограничења.

Украјина је претходно позвала Брисел и Лондон да престану с том праксом, али безуспешно.

Кијев жели да горња цена нафте буде спуштена на само 30 долара по барелу, како би се додатно смањио руски буџет за оружје, дронове и плате војника.

Међутим, у септембру је пет дипломата из земаља ЕУ-а потврдило за Политико да су разговори о свеобухватној ревизији горње границе заустављени, а Пољска и балтичке земље боре се да за то да придобију веће економије попут Немачке и Француске, јер постоји страх да би цене гаса наштетиле индустрији.

Земље ЕУ-а такође су наставиле да увозе огромне количине руског течног природног гаса — пракса која не показује знакове јењавања. Европска куповина ЛНГ-а остала је готово непромењена од почетка прошле године, док су Шпанија и Белгија чак повећале свој увоз за невероватних 50 посто у 2023., у поређењу с 2022.

Капитализирајући на томе, председник Владимир Путин хвалио је планове за утростручење руске производње гаса, супротстављајући се западним санкцијама и политици климатских промена, искоришћавајући резерве на Арктику како би попунио рупе у националном буџету које је оставио рат.

Други дипломат ЕУ рекао је да постоји опште разумевање међу званичницима који развијају нове санкције да је „једино што можете санкционисати су гас и ЛНГ, али постоје државе чланице које се никада не би сложиле с тим“.

Приступ ЕУ-а у супротности је с недавним акцијама САД-а

Раније овог месеца, Бајденова администрација издала је нове санкције усмерене на колосални ЛНГ-2 пројект на руском Арктику. Подухват вредан више милијарди долара, иза којег стоје западне компаније попут француског ТоталЕнергиеса и јапанског конзорцијума, прошао је испод радара европских регулатора упркос чињеници да је његов главни власник Новатек, руска енергетска компанија чији су највећи деоничари блиски Путину.

Нове мере значе да би се свака компанија укључена у ЛНГ-2, чак и оне европске, могла наћи на црној листи САД-а.

Нису само економске бриге оно што спречава ЕУ да учини више

Мађарска је претходно обуставила расправе око строжих енергетских санкција, док је истовремено продужила своју зависност од Русије. Будимпешта чак појачава куповину руског гаса уочи зиме.

Кадри Симсон, повереница Уније за енергетику, изјавила је за Политико раније овог месеца у ретком нападу на чланицу ЕУ-а, да се мађарски премијер Виктор Орбан „руковао с ратним злочинцем“ кад је летео у Пекинг на разговоре с Путином у октобру. Чак и Мађарска зна да настављањем ове активности Русији даје право да манипулише њиховим тржиштем, додала је.

Орбан је такође запретио да ће ставити вето на било каква ограничења руске цивилне нуклеарне индустрије, с обзиром на то да Мађарска у потпуности зависи од Русије у погледу горива за своје нуклеарне реакторе.

Мађарска такође проширује своју нуклеарну електрану Пакш уз потпору руске државне компаније Росатом.

Док нацрт споразума о санкцијама уводи амбицију да се наметну ограничења на руски течни нафтни гас (ЛПГ), при чему ЕУ купује само релативно мале количине без значајне економске користи за Москву, Мађарска опет одуговлачи и тражи прелазно раздобље од 12 месеци, казао је дипломат који је знао за разговоре.

Без ограничења ЛНГ-а и нуклеарног горива – и без јасног плана за онемогућавање трговине нафтом по високим ценама – тешко је очекивати да ће надолазећи пакет санкција ЕУ-а озбиљно смањити приходе Русије.

„Енергетски сектор могао би дда буде погођен много јаче него што је сада“, рекла је Марија Шагина, која истражује економске санкције на Међународном институту за стратешке студије. „Али још увек постоји врло опрезан приступ“, рекла је.

Страхови ЕУ-а о антагонизовању Русије строжим енергетским казнама су неумесни јер је, рекла је Шагина, Русија „изгубила ову игру ​​наоружавања — немају других тржишта на која би ишли, а то је темељна грешка у погрешном тумачењу Русије с европске стране“.

Ипак, сећања на прошлу зиму, када су цене енергије нагло порасле и широм Европе завладала паника око тога могу ли земље заменити руске залихе, и даље трају док температуре ове године падају. Кад зима прође, размишљање ЕУ-а могло би се променити.

„Можда следећег лета“, додала је Шагина.

Један виши завничник ЕУ-а, којем је одобрена анонимност како би разговарао о детаљима режима санкција, инсистирао је на томе да су руски енергетски приходи свеукупно у паду према бројним показатељима.

„Видећемо на аутопсији, како кажу Белгијанци“, рекао је званичник, тврдећи да ће ефикасност постојећих правила постати јаснија како време буде одмицало.

Међутим, према Олегу Устенку, економском саветнику украјинског председника Володимира Зеленског, сада није време за самозадовољство.

„Да, људи су уморни, али то не значи да нису вољни да се позабаве тим проблемом“, рекао је.

На крају дана, додао је, морамо решити тренутна питања, а исправан начин да то учинимо с економске тачке гледишта је осигурати да они немају новца, немају финанс ирања, да наставе радити све ужасне ствари које раде у Украјини и у другим деловима света, пише Политико.