Pročitaj mi članak

Rusija ima mobilizacioni potencijal od oko 30 miliona ljudi,kako da je Zapad pobedi

0

Pobeda Ukrajine je svakim danom sve manje verovatna, ocenio je u komentaru za „Velt“ novinar iz Berlina Kristof Šilc, dodajući da „Kijevskoj vojsci ponestaje ljudi i resursa, neprijatelj se bolje prilagođava i ima ogromne zalihe“, te „nije ni čudo što zapadne diplomate sada sve više govore o prekidu vatre“.

Упркос најавама Немачке, САД, Британије и других западних земаља о слању тенкова кијевском режиму, Шилц указује да је за вероватан пораз Украјине одговоран „недостатак подршке Запада“, односно да оружје које је за сада обећано бледи у поређењу са незавидном ситуацијом у којој се Украјина налази, а поготово у поређењу са енормним капацитетима руске војске.

Западна неусклађеност и захуктали дискурс око слања тенкова Украјини, који је, између осталог, довео до тога да шеф немачке дипломатије Аналена Бербок изјави да земље ЕУ ратују против Русије „а не једни против других“, указао је и на то да је Запад веома свестан ризика од гажења даљих црвених линија.

„Логика западних лидера је следећа: што је испоручено оружје моћније, смртоносније и прецизније, то је већи ризик од ефекта ‘преливања’. Запад пати од неке врсте самоодвраћања и зато подржава Украјину само на начин који подразумева да она не мора одмах да капитулира“, пише Шилц.

Ту је и чињеница да је око 60 до 70 критичне инфраструктуре Украјине уништено, наводи аутор и оцењује да су два „патриота“ и остали ПВО системи, које је Запад до сада одвојио за Украјину недовољни, поготово када се упореде са „огромним арсеналом“ руских ракета и дронова, како то описује норвешки генерал Ерик Кристоферсон.

„Украјина ће све мање бити у стању да поправи уништену инфраструктуру – материјал за то постаје све оскуднији и морао би да се допрема из Русије. Међутим, без довољно енергије, све је теже њоме снабдевати људе. Осим тога, украјинској индустрији наоружања хитно је потребна струја“, оцењује Шилц.

Он затим тврди да софистицирана западна технологија бледи у поређењу са количином руског наоружања, позивајући се на оцене британског Института за стратешке студије који тврди да ће Москви ускоро на располагању бити 4.000 тенкова спремних за размештање.

„Као четврто, Украјини понестаје војника како се рат одвија“, пише Шилц, наводећи да је Кијев сада „у макар осмом таласу мобилизације, а на фронт се шаљу мушкарци старији од 60 година.“
„С друге стране, Русија ће ускоро разместити 200.000 свежих војника, а каже се да би на лето могло уследити још и до 500.000. Москва има мобилизациони потенцијал од око 30 милиона људи“, наводи он.

Аутор текста закључује да ће Русија вероватно изаћи из сукоба као победник са територијалним добицима, али и као победник у политичком смислу.

Он указује на Бечки институт за међународне економске студије, који процењује да ће обнова Украјине бити знатно тежа него што то тренутне прогнозе налажу, и да ће, након прекида ватре или мировних преговора, чланство Кијева у НАТО-у бити ван игре на неодређено.