Анализа тренутног светског поретка, укључујући повратак Доналда Трампа у Белу кућу, показује дубоке промене на међународној сцени.
Најновије и најважније вести и анализе на нашем Телеграму – Пријави се
Трампова победа изазвала је очекивања и сумње широм света. Русија и Кина се суочавају са различитим изазовима док покушавају да позиционирају своје интересе између поларизованог Запада и земаља глобалног Југа.
Доналд Трамп је освојио америчке изборе, али еуфорија која је пратила његову прву победу данас изостаје. Његова реторика о брзом окончању сукоба у Украјини наишла је на скептицизам.
Предлози попут одлагања украјинског чланства у НАТО на две деценије или постизања примирја дуж линије фронта одбијени су и од Москве и од Кијева.
Владимир Путин, председник Русије, јасно је истакао да не прихвата такве предлоге, сматрајући их паузом која би омогућила Украјини да се војно опорави уз помоћ Запада.
С друге стране, украјинско руководство не може да прихвати било какве аранжмане који би цементирали губитак територије. Сукоб позиција између Трампа, Русије и Украјине додатно компликује ситуацију, остављајући мало простора за дипломатска решења.
Кина игра кључну улогу у глобалним односима, заговарајући примирје у Украјини кроз кинеско-бразилски мировни план. Пекинг истовремено оштро осуђује чак и идеју о употреби нуклеарног оружја, што га ставља у исту раван с америчким ставовима.
Истовремено, Кина страхује да би Трампова администрација могла појачати притисак на њу, фокусирајући се на трговински рат и економску изолацију.
Кинеска стратегија указује на опрез – Пекинг се не упушта у отворени сукоб са САД, али ни у савез са Русијом. Сличан став деле и многе земље глобалног Југа, које не желе да буду део отворених конфликата.
Опрез Кине и других држава глобалног Југа наглашава значај изградње новог међународног поретка у којем неће доминирати само два поларитета.
Русија све интензивније промовише концепт мултиполарног света. Међутим, за разлику од умереног приступа Кине и глобалног Југа, Русија се ослања на радикалнији модел сарадње са земљама као што су Иран, Венецуела, Северна Кореја и Белорусија.
Те државе су већ прекршиле „црвене линије“ које је Запад поставио, што их чини природним савезницима Москве.
Истовремено, разлике између руске позиције и ставова других чланица БРИЦС-а, попут Кине и Индије, указују на фрагментацију у оквиру идеје мултиполарности.
Док Кина одбија да промовише јуан као глобалну валуту, Русија агресивно заговара дедоларизацију и економске реформе. Ова разлика у приступу ствара простор за формирање трећег пола под лидерством Русије, који има за циљ радикалнију промену међународног поретка.
Однос Русије и САД често се пореди с хладним ратом, али модерни сукоби имају своје специфичности. Док су претње нуклеарним конфликтом током осамдесетих година изазивале глобалну панику, данашња реторика о нуклеарном оружју често се доживљава као политички маневар.
Олег Барабанов, професор и директор програма клуба „Валдај“, наглашава да је свет 1983. године био много ближи нуклеарном рату него данас.
Барабанов посебно истиче да би Јуриј Андропов, тадашњи лидер СССР-а, у случају директне претње без оклевања наредио лансирање нуклеарних пројектила.
Ова паралела указује на кључну разлику између хладноратовске и савремене политике – док су некадашње претње биле стварне и опипљиве, данашњи сукоби воде се претежно у домену економских санкција, технолошког ривалства и дипломатских надмудривања.
Док Трамп покушава да редефинише америчку спољну политику, Русија наставља да гради трећи пол света, независно од кинеског утицаја.
Међутим, остаје питање колико је овај концепт одржив у пракси. Без активне подршке Кине и Индије, руски покушаји могу бити перципирани као изолационизам, а не као стварна алтернатива постојећем поретку.
Глобални Југ, иако наклоњен идеји мултиполарности, показује опрез и невољност да се конфронтира са Западом. Ова суздржаност може ограничити руски утицај, посебно у области економских реформи и дедоларизације.
Ипак, радикалнији савез са земљама попут Ирана и Северне Кореје пружа Русији могућност да настави борбу против западне хегемоније, али и да потенцијално ризикује додатну изолацију.