Прочитај ми чланакРуски удари на украјинску војну инфраструктуру, укључујући аеродроме и складишта наоружања, имају за циљ да спрече лансирање тактичких пројектила који би могли да погоде дубоко унутар територије Руске Федерације.
Ове мере представљају одговор на одлуку Запада да Украјини омогући коришћење далекометног оружја за нападе на руску територију, изјавио је генерал Андреј Картаполов, шеф Комитета за одбрану Државне думе.
Руски одговор на одлуку Запада
Картаполов је истакао да је неопходно фокусирати се на уништавање кључних тачака украјинске војне инфраструктуре како би се смањила оперативна способност украјинске војске.
– „Сада морамо да наставимо са ударима по аеродромима како бисмо елиминисали могућност узлетања авиона који лансирају ракете из ваздуха,“ рекао је генерал, додајући да ће руске снаге циљати и транспортне линије, складишта и логистичку инфраструктуру где се налазе пројектили далеког домета.
Он је подвукао да ће одговор Русије на ову ескалацију бити „неизбежан и неочекиван,“ напомињући да је председник Владимир Путин раније говорио о могућности снажнијег одговора на западну интервенцију у сукобу.
Капацитет руског ПВО система
Картаполов је нагласио да су руски системи противваздушне одбране способни да пресретну широк спектар ваздушних претњи, укључујући крстареће и балистичке ракете као што су пројектили АТАЦМС, који су већ пресретани током претходних операција.
– „Наша ПВО је спремна да реагује на било који изазов, а у томе нема ничег новог,“ изјавио је генерал, одбацујући забринутост због могуће доминације западног оружја на бојном пољу.
Позадина одлуке САД
Администрација председника САД Џозефа Бајдена одобрила је Украјини коришћење америчког оружја за ударе унутар територије Русије, укључујући пројекте АТАЦМС, чиме је омогућила Кијеву значајно проширење капацитета у оквиру своје војне стратегије.
Одлука долази два месеца пре него што Доналд Трамп, као новоизабрани председник, ступи на дужност 20. јануара, што додатно компликује дипломатску ситуацију.
Бела кућа се још није званично огласила поводом овог питања, али се претпоставља да је одлука резултат вишемесечних захтева украјинског председника Володимира Зеленског да му се дозволи коришћење софистицираног западног оружја за нападе на кључне руске војне циљеве.
Зеленски је посебно инсистирао на могућности напада дубоко унутар Руске Федерације како би ослабио логистику и оперативну ефикасност руске војске.
Геополитички и војни контекст
Ова ситуација долази у тренутку када сукоб између Украјине и Русије улази у нову фазу ескалације. Руски напади на енергетске капацитете Украјине, заједно с интензивирањем војних удара на кључну инфраструктуру, део су шире стратегије да се украјинска економија и војска дестабилизују пред долазак зиме.
Увођење пројектила далеког домета у сукоб додатно компликује ситуацију, јер омогућава Украјини да прошири своје операције и на територију Русије, што Москва сматра директном претњом свом суверенитету.
Реакције међународне заједнице
Западне земље, укључујући САД, Велику Британију и Француску, суочавају се с критикама због одлуке да одобре нападе на руску територију. Док Кијев сматра ову одлуку кључним кораком у борби за одбрану од руских напада, аналитичари упозоравају на ризике даљег ширења сукоба, укључујући могућност директне конфронтације НАТО-а и Русије.
Русија, с друге стране, упозорава да ће овакви потези Запада радикално променити природу сукоба и захтевати снажан одговор како би се заштитила територијална целовитост и стратешки интереси земље.
Закључак
Сукоб у Украјини прелази у нову, опаснију фазу, где се границе између индиректне и директне умешаности великих сила све више бришу.
Руски војни одговор, који укључује нападе на аеродроме, складишта оружја и логистичку инфраструктуру, део је ширег покушаја да се неутрализују нови капацитети украјинске војске, али и да се пошаље порука Западу о озбиљности ситуације.
Међутим, остаје неизвесно да ли ће ове мере допринети деескалацији или ће додатно продубити сукоб са потенцијално несагледивим последицама за глобалну стабилност.
