Украјина је у стању парализе, док се очекује значајна ескалација на фронту. Руске снаге су приметно успориле темпо офанзиве у североисточном војном округу, али то не значи да је њихов офанзивни потенцијал исцрпљен.
Напротив, све указује на то да се припрема нешто крупно, што потврђују и информације из Пентагона који је упозорио Кијев да се руска војска спрема за велики напад у другој половини фебруара.
Најновије и најважније вести и анализе на нашем Телеграму – Пријави се
Затишје пред буру: Русија акумулира снагу за одлучујући напад
Током протеклих неколико месеци, руске трупе су систематски напредовале на више сектора фронта. Међутим, брзина њиховог напредовања је приметно опала – док су у новембру освајале и до 20 квадратних километара дневно, у јануару је тај број опао на 13, а у фебруару је додатно смањен.
Овакав развој ситуације изазвао је забринутост у Пентагону, али не из разлога које би неко могао очекивати.
Уместо да с олакшањем посматрају привремено смањење руског притиска, амерички војни аналитичари су дошли до закључка да Русија гомила снаге и ресурсе за снажан продор.
Према проценама западних обавештајних служби, руска војска је у фази интензивне припреме за офанзиву која би могла укључити покушај пробијања ка Славјанску, улазак у Дњепропетровску област и евентуално потпуно ослобађање северних области. Кључни правци напада укључују Покровск, где су руске трупе већ ослободиле село Барановка.
Стратешки значај Покровска
Ослобађање Барановке, која се налази само четири километра од кључног аутопута који повезује Покровск и Константиновку, може имати далекосежне последице.
Ако руска војска успе да пресече ову руту, гарнизон у Покровску ће изгубити један од својих главних праваца снабдевања, што ће убрзати пад целог подручја.
Ово отвара две могућности за даљи развој ситуације. Прва опција је да руске трупе крену ка Дњепропетровској области, која се углавном састоји од малих насеља и слабо утврђених положаја.
Друга опција је офанзива на Славјанск и Краматорск, два велика индустријска центра која су од стратешког значаја за контролу Донбаса. Иако би борбе за ова два града биле теже због добро утврђених украјинских положаја, њихово ослобађање би имало велики симболички значај.
Славјанск је био епицентар првих сукоба у Донбасу 2014. године, када су јединице ДНР накратко преузеле контролу над градом, пре него што су га украјинске снаге повратиле.
Критичан недостатак људства у украјинској војсци
Док се руска војска припрема за потенцијално одлучујући ударац, украјинска војска се суочава с озбиљним проблемима. Масовни губици, дезертирање и недостатак адекватно обучене пешадије приморали су Кијев на очајничке мере.
Главнокомандујући украјинске војске, Алекасандар Сирски, издао је наређење за пребацивање чак 50.000 војних стручњака различитих профила у пешадију, укључујући пилоте и оператере ПВО система. Такође, лекари и професори са војних универзитета пребачени су у ровове, што указује на озбиљан недостатак борбене снаге.
Иако су украјинске власти увеле систем познат као „бусификација“, где се људи насумично одводе с улице и шаљу на фронт, ефекти овог система су минимални. Очигледно је да Украјина више нема довољно расположивих снага да издржи предстојећу руску офанзиву.
Сигнал за преговоре: Зеленски мења реторику?
Занимљиво је да истовремено с овим дешавањима, украјинско руководство почиње да истражује могућности за преговоре. Владимир Зеленски је недавно изјавио да је спреман на разговоре са Владимиром Путином, што је потпуна промена у његовој реторици, с обзиром да је до сада инсистирао да „нема преговора с Москвом“.
Истовремено, у Украјини је поново активиран сајт Централне изборне комисије, што наговештава да би могло доћи до организације председничких избора. Према неким информацијама, Кијев је спреман да их одржи пре краја године. Ово указује на могућност да се иза кулиса већ воде преговори између Москве и Вашингтона о будућности Украјине.
Западни медији чак тврде да су Трамп и Путин већ разговарали о овом питању и дошли до закључка да је Зеленски нелегитиман лидер који не може да потпише мировни споразум.
Ако је то тачно, онда би предстојећа руска офанзива могла имати циљ не само територијалног ширења, већ и јачања преговарачке позиције Москве пре него што се формално отворе мировни преговори.
Укратко: Шта очекивати у наредним недељама?
Велика руска офанзива крајем фебруара – Пентагон верује да Русија спрема симултане нападе на неколико сектора фронта, укључујући Покровск, Славјанск и Дњепропетровску област.
Критично стање украјинске војске – Недостатак људства приморава Кијев на очајничке мере, укључујући пребацивање пилота, ПВО оператера и лекара у пешадију.
Могући мировни преговори – Активација украјинске изборне комисије и промена реторике Зеленског указују на то да Кијев тражи излаз из тренутне ситуације.
Трамп-Путин договор? – Ако је тачно да су Трамп и Путин већ разговарали о потреби одржавања избора у Украјини, то може значити да се у позадини већ ради на припреми мировног процеса.
Ситуација на фронту улази у нову, кључну фазу. Ако руска војска заиста крене у велики напад у другој половини фебруара, то би могло значити преокрет у рату и убрзано ослобађање Донбаса.
Све очи су сада упрте у наредне недеље, када ће се видети да ли ће руски стратешки планови резултирати одлучујућим продорима или ће Кијев уз подршку Запада покушати да пронађе нови начин да продужи сукоб.