Pročitaj mi članak

Rusi se spremaju za zaobilaženje ukrajinske „mažino-linije“ Slavjansk-Kramatorsk…

0

VAŠINGTON je podsticao vojni i državni vrh Ukrajine da Bahmut (Artjomovsk) brane do poslednjeg metka i poslednjeg vojnika. Da ga pretvore u svoj „Staljingrad“.

А сада из Беле куће и Пентагона – кад је пад тог стратешки важног града постао неизбежан – почињу и јавно да се саглашавају са оризнавањем пораза и бекством Украјинаца на запад – према Краматорску и Слајванску.

Представник Савета Беле куће за националну безбедност Џон Кирби, одговарајући на питања новинара, чак је рекао:

„Ако Бахмут падне, то неће бити од стратешког значаја. То неће стратешки утицати на ток рата у целини“.

Бахмут је за Американце престао да буде од „стратешког значаја“ након што су Руси заузели његово северно предграђе Краснаја Гора, северозападно (Парасковиевку) делом узели, делом заобишли и продрчи даље на запад. А још му значајно зашли с леђа са југозапада, где већ воде борбе за Часов Јар.

Врх руске специјалне војне операције сматра да ће Бахмут пасти – чак и ако буде озбиљно брањен – већ за који дан, а да је вероватније да ће га Украјинци (организовано, колико год буду могли) напустити.

Наглашава се да су управо због тога из Бахмута избачени сви страни новинари и сниматељи, а у град забрањен улазак и провереним проукрајинским активистима и добровољцима.

У суштини, и Руси и Украјинци се већ сада спремају за постбахмутску фазу рата (за њим ће пасти и Северск). А сви су изгледи да она неће личити на борбе за линију Бахмут-Соледар-Северск.

На овакав закључак наводе две руске офанзивне операције које су у току.

Они – не превише брзо али упорно – надиру од града Кременаја према реци Северски Доњец и у смеру Славјанска, а Укри засад успевају једино да их успоре.

Истовремено нападају с југа. Више од трећине Угљедара су већ узели под своју контролу, а кренули су и на Гуљај Поље.

Руски војни експерти ове две околности узимају ка сигуран знак да неће бити напада на украјинску „мажино-линију“, која се протеже од Славјанска и Крамторска ка Константиновки и Дружковки. У сваком случају, не са истока – са стране са које би у Кијеву највише волели да долазе напади.

Сва украјинска утврђења на тој линији (дугој око 100 километара) „гледају“ на исток. Зато ће, по проценама, руска војска имати наредбу да је заобиђе и да главне ударе наноси с југа и севера.

Заобилажње је обесмислити украјинску „мажино-линију“ због чијег постојања су у Кијеву поносно тврдили да ће Славјанск и Краматорск за Русе бити „неуништиве тврђаве“.

Они би то месецима и били кад би Руси на њих јуришали фронтално…

Што је бар једнако важно, генерали армије Валериј Герасимов и Сергеј Суровикин ће у северно и јужно заобилажење убацити вароватно досад највеће снаге укључене у исту операцију.

Украјина иза Угљедара и Славјанска нема значајнијих утврђења…