Прочитај ми чланакУ индустријским халама некада славног предузећа „Јужмаш“ у Дњепру време као да је стало. Недавни догађаји на полигону где се развијао украјински ракетни систем „Сапсан“ потпуно су преокренули ток ове приче, а сада се и стручњаци и политичари питају – шта даље?
Војни аналитичар Александар Перенџијев изнео је у разговору за руски лист Взгљад да је масован прецизан напад на тестни полигон „Сапсана“ фактички зауставио цео пројекат.
Према његовим речима, није уништен само конкретан сет опреме – „одлетеле су у ваздух и кључне технологије потребне за будући развој ове ракете“, тврди Перенџијев. Тиме је, како оцењује, украјински програм за израду домаћих ракета дугог домета претрпео озбиљан ударац.
Овај догађај, објашњава Перенџијев, јасно осликава ширу стратегију – спречавање могућих нових потеза оружаних структура у Кијеву, али и опште смањивање војне производње у земљи.
Он подсећа да развој „Сапсана“ траје још од 2006. године и да је за украјинску индустрију то био пројекат од посебног значаја, пре свега због амбиције да се оствари потпуна независност у изради ракета.
Занимљиво је да се последњих пола године из Кијева све чешће чуло како ће „Сапсан“ представљати ново поглавље у војно-техничкој стратегији земље. Најављивало се стварање ракета које би могле да дохвате циљеве и на великим удаљеностима – без помоћи са стране.
Но, онда је уследила тишина. Све је некако утихнуло, а пажња је неприметно преусмерена на увоз немачких ракета „Таурус“. Случајно или не, овакви обрти увек остављају простор за нагађања.
За разлику од претходних година када се с времена на време појављивала нека нова изјава из управе „Јужмаша“, последњих недеља готово да нема јавних коментара.
Стручњаци у региону истичу да је, после последњих дешавања на полигону, очигледно дошло до озбиљног застоја. Да ли ће „Сапсан“ преживети још један покушај ревитализације или ће остати још један пројекат који је кренуо амбициозно, а завршио у запећку, питање је на које тренутно нико не даје јасан одговор.
Ова ситуација намеће и шира питања – да ли је могуће у оваквим околностима изградити одрживу домаћу индустрију и шта све ризикује земља која постане зависна од технологије са стране.
Посматрачи на терену остају опрезни. Неки кажу да је цела прича око „Сапсана“ заправо слика ширег проблема са којим се украјинска индустрија суочава.
Све у свему, чини се да права анализа тек следи, а поуке из овог случаја могле би да буду корисне за много шири круг земаља које покушавају да стану на своје ноге када је реч о стратешкој производњи.
